Foto: Carpe NoctemLjudi iz gradova zaboravili su kako to izgleda kada noću digneš glavu i ugledaš zvezde ili ih zapravo tako nikada nisu ni videli. Svetlosno zagađenje je nešto o čemu najmanje govorimo kada pričamo o zaštiti okoline u kojoj živimo. Ipak, u Novom Sadu postoji grupa ljudi koji noću šetaju po šumama Fruške gore i gledaju zvezde.
Negativnim uticajem svetlosti nauka je počela je da se bavi tek krajem 20. veka, a u Novom Sadu poslednjih nekoliko godina postoji Udruženje „Carpe Noctem“, koje se trudi da ova tema dođe do šire javnosti.
Udruženje je prvobitno sastavljeno od profesora i studenata sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. Udružili su se geografi, fizičari i biolozi iz srodnih društava studenata i napravili nekoliko naučno-popularnih radionica.
Pošto je energija i komunikacija među članovima bila odlična, a povratna reakcija građana još bolja, rešili su da stvari dignu na viši nivo.
Cilj je edukacija što šire javnosti i postavljanje osnove za donošenje Zakona o zaštiti od svetlosnog zagađenja. Društvo broji više od 100 članova, a to su ljudi najrazličitijih profesorija i zanimanja koji imaju zajednički cilj; zaštita astornomskog nasleđa iznad nas.
„Za svetlosno zagađenje sam prvi put čula tek na osnovnim studijama i to od profesora Žiberne iz Slovenije. Bilo je dovoljno dva sata predavanja da me tema toliko zainteresuje da par godina kasnije odbranim i doktorat pod nazivom ‘Problematika svetlosnog zagađenja u urbanoj sredini grada Novog Sada sa predlozima mera za njegovo smanjenje’. Moram da priznam da je sam doktorat i bio inicijalna kapisla za formiranje društva jer sam smatrala da nema smisla da sprovedem studiju o tematici koja je u Srbiji toliko nepoznata i zanemarena, a da ona ostane samo u akademskim krugovima“, kaže Dajana Bjelac iz ovog udruženja.
Na samom početku sa svojim mentorom dr Bojanom Đerčanom i koleginicom Dajanom Kovačević, rešili su da sve naučno-popularne događaje naprave potpuno „otkačenim“ i drugačijim u odnosu na tradicionalna predavanja.
Pokazalo se da su astro šetnje, festivali i drugi događaji zaista zanimljivi i drugačiji od svega što su ljudi imali prilike da posete.
Njihove astro šetnje najčešće počinju u sumrak kako bi postepeno prešli u pravu tamu i lakše se privikli. Obično šetaju oko dva do tri sata, sa pauzom od pola sata kad ljudi imaju prilike da bace pogled kroz teleskop i dožive taj „astro deo“ šetnje.
„Želimo da ljudi osveste kako izgleda prirodna tama i da „urbana noć“ koju ostavimo za sobom u gradovima nije prirodno stanje životne sredine. Jedno od najzanimljivijih iskustava je upravo sa prve šetnje kada smo stigli do šume i prave prirodne tame i zaustavili kolonu. Skoro 240 učesnika na šetnji je šaputalo ili ćutalo u iščekivanju, a da ih niko nije zamolio. To samo po sebi govori koliko smo u strahu od mraka, čak i kada aktivnost treba da bude prijatna i zanimljiva”, nastavlja ona.
Iako sve već skoro četiri godine aktivno bave popularizacijom ove teme i dalje zanemarljivo malo ljudi u odnosu na broj stanovnika u našoj zemlji uopšte zna o čemu se radi.
Jednostavno, sam koncept svetlosnog zagađenja treba malo više pojašnjenja u odnosu na zagađenje vazduha, zemljišta ili voda. Tu je jasno šta je resurs, a šta je zagađivač.
U slučaju svetlosnog zagađenja resurs nam je tama od koje strahujemo, a zagađivač veštačka svetlost kojoj se radujemo.
Zato je, kako kaže Bjelac, veoma izazovno objasniti ljudima kao dnevnoj vrsti, zašto je noć integralni deo našeg života, pa čak i našeg zdravlja, a da prevelika količina veštačke svetlosti može da bude štetna.
Prvu baklju počeli smo da korisimo pre samo 400.000 godina, a prva definicija svetlostnog zagađenja data je 1973. godine u Sjedinjenim američkim državama.
„Svetlosno zagađenje je globalni i najbrže rastući problem životne sredine, ali se najlakše rešava! Najpre treba da ugasimo svetla tamo gde nisu potrebna. Viđala sam bandere i u njivama, a da ne govorim o dekorativnom osvetljenju koje je sveprisutno. Zatim da smanjimo prekomerno i preblještavo osvetljenje, prilagodimo intenzitet našim aktivnostima. Možemo da ugradimo senzore, za delove gradova ili dvorišta u kojima se slabo krećemo. No, najvažnije je da naše svetiljke budu usmerene direktno na površinu zemlje pod pravim uglom i da ne rasipamo svetlost iznad linije horizonta jer je to potpuno bespotrebno“, nastavlja ova naučnica.
Stručnjaci preporučuju svetiljke koje nakon 22 sata mogu da smanje intenzitet osvetljenosti, a u poslednje vreme se sve više priča o promeni temperature zračenja, odnosno prelaska sa 4000 K (belog svetla) na 2700 k (narandžasto/žutog svetla) kako bi se zaštitio živi svet, pa i mi sami. Mnoge životinjske i biljne vrste su ugrožene svetlosću koju čovek proizvodi, a da mi toga uopšte nismo svesni.
Naučnici poslednjih dvadeset godina upozoravaju da će doći do tzv. „izumiranja iskustva“, odnosno, da ljudi rođeni posle 2000-te najverovatnije neće biti u prilici da vide prirodno tamno noćno nebo i Mlečni put zbog svetlosnog zagađenja, a što će dovesti do „zaboravljanja“ kako zvezdano nebo zaista izgleda.
Kada dođemo do toga, biće još teže objasniti mladima zašto treba da se bore protiv svetlosnog zagađenja i „da je astronomsko nasleđe jednako važno kao i kulturno, prirodno i druga nasleđa za čije se očuvanje borimo radi naših potomaka“, zaključuje Bjelac.
Novi Zeland prva „Dark Sky “ nacija
Međunarodna organizacija „Tamno nebo“ okuplja naučnike, entuzijaste, astronome, zaštitare i građane ovog sveta koji su zainteresovani da se uključe u borbu protiv svetlosnog zagađenja.
Razvili su i program „INternational Dark Sky Places“ koji ima za cilj da zaštiti prirodno tamne lokacije, ali i podrži zajednice koje u svojim gradovima utiču na promenu uličnog osvetljenja i podizanje svesti među građanima.
“Imam čast da budem i član komisije ovog programa, te svaka dva, tri meseca evaluiram neverovatne aplikacije građana koji žele da pretvore svoja prirodna dobra u parkove ili rezervate prirodne tame. Postoje čak i ostrva u Pacifiku koja su dobila titulu „Dark Sky Island“, a Novi Zeland stremi ka tituli prve “Dark Sky Nation”. No, moram pomenuti da je nama najbliži park prirodne tame u Hrvatskoj, gde su se astronomi i zaštitari izborili i za Zakon o zaštiti od svjetlosnog onečišćenja”, rekla je Bejelac.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
