Najčešće greške u tumačenju propisa

– Nekoliko pripadnika Vojnobezbednosne i Vojnoobaveštajne agencije, koristeći svoje zakonsko pravo, dosad mi se neposredno obratilo ukazujući na navodno ugrožavanje njihovih prava prilikom obavljanja poslova i zadataka iz nadležnosti VBA ili VOA. Uglavnom se radilo o spornim pitanjima vezanim za njihov radnopravni i profesionalni status, poput premeštanja, raspoređivanja, službenog ocenjivanja, upućivanja na školovanje i napredovanja u službi – ističe Banović.

On objašnjava da nije reč o „spektakularnim slučajevima“ i da je u nadležnosti generalnog inspektora da nakon „prijave“ analizira da li ima nezakonitosti, nepravilnosti ili propusta, a u slučaju da ih ima, onda ministru odbrane predlaže mere kako bi se sprečilo nastupanje ili sanirale već nastale posledice i posebno kako bi se izbegli ti propusti u budućnosti.

– Do sada nisam imao slučajeve da se građani žale na rad vojnih službi. Mada i ne očekujem puno takvih žalbi, jer nadležnost vojnih službi ograničena je, pre svega, na Vojsku Srbije i Ministarstvo odbrane i njihove pripadnike. Izuzetak su slučajevi kriminala, pre svega organizovanog, u kojima učestvuju i pripadnici VS i građani – ukazuje naš sagovornik. On dodaje da je glavna karakteristika institucije generalnog inspektora postojanje kontinuiteta u njegovom radu, što omogućuje da se u potpunosti sagleda rad službi, ali i objektivnost pri analizi.

Naš sagovornik navodi da do sada nije bilo opstrukcije njegovog rada, a saradnju sa VOA i VBA ocenjuje kao dobru.

– Glavna uloga generalnog inspektora je da deluje preventivno, kako bi se unapred izbegle eventualne nezakonitosti i nepravilnosti u radu agencija. Našim radom „držimo“ tenziju u agencijama da se moraju pridržavati procedura i da ih isprave ako je to ranije predloženo, jer su svesni da će generalni inspektor utvrditi slučajeve nepoštovanja procedure. Podsetio bih i da generalni inspektor u svakom trenutku može da izvrši uvid u prostorije agencija i da zatraži uvid u dokumentaciju – naglašava Banović. Generalni inspektor je uveren da ukoliko se nešto radi nezakonito u vojnim službama, da to ne može ostati neotkriveno na duži rok, odnosno da uvek ostane trag u dokumentaciji, jer se ne može u potpunosti „frizirati“.

Banović napominje i da kada je nešto tajno, kao što su posebne mere za tajno prikupljanje podataka, one predstavljaju nešto bez čega je danas nemoguće zamisliti savremene obaveštajne i bezbednosne službe, ali da to ne isključuje poštovanje propisa i pridržavanje opšteusvojenih standarda ljudskih prava i sloboda. On dodaje da zato uvek postoji precizna procedura, zatim tzv. „dupli ključevi“ prilikom predlaganja i odobravanja pomenutih mera, nadzor rukovodilaca, unutrašnje kontrole samih agencija, a na kraju i sudska odluka o određivanju pojedinih mera kojima se najdublje zadire u ljudske slobode i prava.

Kada je reč o kontroli vojnih agencija, on napominje da u Srbiji postoji više institucija koje se bave ovom problematikom, ali sa različitih aspekata. Između ostalih, postoje unutrašnje kontrole u samim agencijama, Inspektorat odbrane, državni revizor, kao i poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i zaštitnik građana. Prema njegovim rečima, efikasan nadzor i kontrola rada vojnih agencija može se ostvariti samo usklađenim i koordiniranim delovanjem svih nadležnih subjekata, a njihova međusobna saradnja je osnovna pretpostavka za to.

– Tokom prethodne godine analizirali smo i procedure predlaganja, odobravanja i primene pojedinih posebnih mera za tajno prikupljanje podataka i to kako onih koje su u nadležnosti direktora agencija, tako i onih za čiju primenu je potrebna odluka suda. Posebna pažnja posvećena je proceduri predlaganja i obrazlaganja pomenutih mera, kao i njihovoj praktičnoj realizaciji, s napomenom da kao generalni inspektor ne ulazim u ispravnost samih odluku suda – objašnjava Banović. On dodaje i da za sada nije imao slučaj koji bi imao elemente za podnošenje krivične prijave usled nezakonitog postupanja agencija.

Inače, osnovni zadatak generalnog inspektora je kontrola zakonitosti i pravilnosti rada vojnih agencija posebno u domenu primene posebnih mera za tajno prikupljanje podataka, zatim trošenja budžetskih sredstava vojnih službi. Takođe, generalni inspektor nadzire primenu načela političke, ideološke i interesne neutralnosti u radu vojnih agencija i daje mišljenje na nacrte zakona, drugih propisa i opštih akata iz nadležnosti VBA i VOA.

– Generalni inspektor ograničen je kada je reč o nadzoru akcija koje su u toku, jer on ne može da ih ometa, ali može da kontroliše postupanje u toj akciji nakon njenog završetka – objašnjava Banović.

On dodaje da je do sada već podneo jedan izveštaj Odboru za odbranu i bezbednost Narodne skupštine Republike Srbije, ali o njemu se još nije raspravljalo. Inače, generalni inspektor je počeo sa radom marta prošle godine, ali organizaciona jedinica za obavljanje poslova u nadležnosti generalnog inspektora formirana je krajem 2011. godine. Delokrug rada generalnog inspektora propisan je Zakonom o VBA i VOA i Pravilnikom o radu generalnog inspektora. Generalni inspektor odgovara ministru odbrane i Vladi Republike Srbije, a preko izveštaja Odboru za odbranu i bezbednost i Skupštini Srbije.

Omogućen i pristup prostorijama

Generalni inspektor prikuplja podatke, u razgovoru sa građanima ili pripadnicima službi, uvidom u dokumentaciju, a omogućen mu je i pristup prostorijama službi. Osim toga, propisano je i da svaki pripadnik VBA, odnosno VOA, koji dođe do saznanja da je u radu došlo do povrede ustavnosti i zakonitosti, ljudskih prava ili ovlašćenja može neposredno da se obrati generalnom inspektoru. Generalnom inspektoru može da se obrati i građanin koji smatra da su svojim radom vojne službe bezbednosti povredile njihova ljudska prava ili slobode. Generalni inspektor, takođe, daje mišljenje na nacrte zakona, propise i opšte akte iz nadležnosti vojnih agencija.

Spoj spoljne i unutrašnje kontrole

Generalni inspektor predstavlja kombinaciju spoljne i unutrašnje civilne izvršne kontrole vojnih agencija. Postavlja ga vlada na predlog ministra odbrane uz mišljenje Saveta za nacionalnu bezbednost. Za rad je odgovoran ministru odbrane, ali izveštaj podnosi najmanje jednom godišnje i nadležnom odboru Narodne skupštine.