Najdina i Slovenina pesma iz pustog sela

Dokumentarni film „Labudova pesma okamenjenog sela“ Gordane Simonović, novinarke TV Pirot, nagrađen je na 16. međunarodnom festivalu etno-filma u Beogradu nagradom za izuzetan doprinos etnološkom filmu u domaćoj konkurenciji.
Pored Gordane Simonović u stvaranju filma „Labudova pesma okamenjenog sela“ učestvovali su snimatelj TV Pirot Daniel Kop i montažer Milutin Kostić.
Film prikazuje drevni običaj pevanja pesama koje govore o ljubavi, smrti, rađanju, a glavne junakinje filma su Najda Manić i Slovena Vlatković iz staroplaninskog sela Gostuša, udaljenog od Pirota 35 kilometara.

Čestitka vlasnika televizije

– Prijatno me iznenadila čestitka vlasnika TV Pirot Milorada Pejića koji me je kao autora filma i novčano nagradio – kaže Gordana. „Čestitam za izuzetan trud i angažovanje, za doprinos očuvanju tradicije, za osvojenu nagradu i za doprinos ugledu TV Pirot i prezentaciji opštine“, piše u čestitki Pejića.

– Jedino je u Gostuši bilo moguće zabeležiti ono što smo prikazali u filmu. Film govori o drevnom običaju pevanja pesama o svim životnim temama, a pevaju se u obrednim ciklusima tokom godišnjih doba. Pesme se pevaju u dvoglasu i troglasu, a Najda i Slovena, sem što su pevale, govorile su i o tim pesmama i nekadašnjem životu u selu iz koga su otišli mladi, a ostali uglavnom starci – kaže Simonovićeva.
Na ideju da snimi film s ovom temom Simonovićeva je, kaže, došla pre tri godine kada je u ovom selu snimala prilog za emisiju za selo.
– Sa mnom je na terenu bio dugogodišnji sakupljač narodnog blaga iz Pirota Dragoljub Zlatković koji mi je skrenuo pažnju na taj običaj. Na kraju snimanja priloga, zamolila sam jednu staricu da sedne ispred kuće i zapeva. Nikada neću zaboraviti taj trenutak kada je ona pustila glas, glas iz pustog sela koji je dozvao još dve njene ispisnice koje su došle iz različitih pravaca, sele i zapevale troglas. Pesma je bila mešavina slavljenja života, sete i tuge istovremeno, a zvučala je kao krik, vapaj da se vrati ono što je nekada bilo. Još tada sam znala da ću to snimiti za dokumentarni film – kaže Simonovićeva, dodajući da su u filmu korišćene i fotografije iz arhive Muzeja Ponišavlja u Pirotu.
Gordana kaže da njoj i kolegama s kojima je radila film nagrada mnogo znači.
– Ponosna sam na celu ekipu, na Milutina i Daniela koji su uložili veliki napor i znanje da film dobije pravu dokumentarnu formu i da ideja postane slika. Radili smo i posle radnog vremena, a Milutin je često znao i da osvane u montaži kako bismo dobili ono što smo hteli – kaže Simonovićeva.
Gordani Simonović ovo nije prva nagrada na festivalu etno-filma. Prošle godine je na ovom festivalu za film „Čuvari potonulog doma“ dobila istu nagradu.
– Sve ono što ostavi dubok utisak na mene prilikom obilaska sela, nastojim da pretočim u priču. Ako je to, pri tom, neuobičajena priča, jedno autentično obeležje teškog života naših seljaka, nešto što ljudi iz ostalih krajeva neće biti u prilici da vide ako ne zabeležimo, onda ga treba pretočiti u sliku i pokazati svetu – kaže Simonovićeva.