Pomoravski okrug, kroz koji prolaze najznačajniji putni pravci, predstavlja nezaobilazno područje ilegalnih migracija i trgovine ljudima, pre svega prema zemljama Evropske unije, kaže šef Odseka za migracije i trgovinu ljudima Policijske uprave (PU) u Jagodini Darko Nešić. Prema njegovim rečima tržište je svuda oko nas, a žrtva može postati bilo ko, svi na čijoj se muci može ostvariti profit u prostituciji, pornografiji, trgovini ljudskim organima, prosjačenju, vršenju krivičnih dela.
Pomoravski okrug, kroz koji prolaze najznačajniji putni pravci, predstavlja nezaobilazno područje ilegalnih migracija i trgovine ljudima, pre svega prema zemljama Evropske unije, kaže šef Odseka za migracije i trgovinu ljudima Policijske uprave (PU) u Jagodini Darko Nešić. Prema njegovim rečima tržište je svuda oko nas, a žrtva može postati bilo ko, svi na čijoj se muci može ostvariti profit u prostituciji, pornografiji, trgovini ljudskim organima, prosjačenju, vršenju krivičnih dela… Reč je o izuzetno dobro organizovanom poslu koji je po obimu i profitu koji ostvaruje odmah iza trgovine drogom. Pripadnici PU u Jagodini od 2000. godine presekli su nekoliko lanaca trgovine ljudima u kojima su učestvovali naši i građani drugih zemalja – 2001. godine uhapšeno je više osoba zbog prebacivanja Avganistanaca, 2002. godine uhapšen je jedan naš državljanin i tom prilikom identifikovane su četiri žrtve trgovine ljudima u cilju seksualne eksploatacije. Zbog trgovine decom 2004. godine podneta je krivična prijava protiv četiri osobe, 2006. godine protiv jedne (reč je bila o žrtvama trgovine ljudima, dvema ženskim punoletnim osobama, u svrhu seksualne eksploatacije).
– Ove godine podnesene su dve krivične prijave protiv dve osobe, u jednom slučaju žrtva je bio strani državljanin koji je radno eksploatisan od strane našeg državljanina, a u drugom dve žrtve koje su korišćene za vršenje krivičnih dela. Identifikovane su i četiri maloletne osobe, potencijalne žrtve trgovine ljudima, u saradnji sa Službom za zaštitu žrtava trgovine ljudima Ministarstva rada i socijalne politike i Centra za socijalni rad, istakao je Nešić.
On je napomenuo da su u Pomoravskom okrugu, u organizaciji Službe za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima, u toku predavanja kojima rukovodi tim sastavljen je od predstavnika Centra za socijalni rad, policije i nevladinih organizacija. Predavanjima je do sada je prisustvovalo oko 600 ljudi, a cilj je preventiva kojom se postižu dobri efekti, ocenjuje Nešić i dodaje da „narod nije upoznat sa ovim problemom ili je vrlo malo upoznat. Rizici su isuviše veliki da bi se ignorisali te je potrebno da se u borbu protiv ove pojave uključi šira javnost. Trgovina ljudima prestavlja najekstremniji, eksploatatorski oblik ekonomskog kriminala. Prema nekim istraživanjima profit od ove kriminalne aktivnosti u svetu dostiže 60 milijardi evra, dok je zarada makroa po jednoj devojci mesečno 10 do 15 hiljada evra. Droga se iskoristi jednom, a žrtva seksualne eksploatacije nebrojeno puta“.
Nešić podseća da je trgovina ljudima “ krivično delo, ali i društveno negativna pojava, jer se uz kršenje zakona najdublje vređa ljudsko dostojanstvo žrtve. Da bi se slomio njen otpor primenjuje se širok dijapazon metoda i ona primorava na eksploataciju. Policija je osposobljena za ovaj vid borbe a rad sa žrtvom iziskuje znanje jer se radi o traumatizovanoj osobi, naročito kod seksualno zlostavljanih, kod kojih srećemo odvojenost tela od duha. Borba je teška ne samo za nas, koji smo u tranziciji, već i za zemlje sa mnogo jačim resursima. Ipak, Srbija prestavlja primer u regionu kada je reč o institucionalnoj borbi protiv trgovine ljudima, naročito posle stupanja na snagu Zakona o trgovini ljudima Sada tačno znamo šta treba da radimo, a do 2006. godine nam je najveći problem bio šta ćemo sa žrtvom, naročito kada se radilo o stranim državljanima“. Nešić objašnjava da je cilj da se žrtva zbrine, da joj se obezbedi lična sigurnost i prekine bilo kakav dalji vid eksploatacije. Žrtve su uglavnom vrbovane od strane poznatih osoba, uključujući članove porodice, poznanike, prijatelje, mladiće… Mnoge na početku nisi ni svesne da predstavljaju žrtvu trgovine ljudima i rukovode se obećanjima koje su dobile u zemlji porekla o boljem životu, zaradi… I kada ih na putu zaustavi policija radi kontrole one još ne daju sliku osobe koja je žrtva.
– Stoga molimo građane da ukoliko u svom okruženju primete bilo kakve aktivnosti koje mogu da povežu sa trgovinom ljudima to blagovremeno prijave policiji, radi provere – apeluje Nešić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
