Najlakši kombinovani test, najteža matematika

Za nijansu su lošije uradili tekst iz srpskog, na kome je prosek na nivou Srbije 11,99, a iz matematike su imali 10 poena. U prilog tome da su kombinovani i test iz srpskog jezika bili lakši, govori i nalaz da je gotovo dve trećine učenika uspelo da reši polovinu zadataka, dok je to slučaj sa nešto manjim brojem đaka na testu iz matematike. To je pokazala analiza završnog ispita iz prethodne školske godine, koju je uradio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Svaki od tri testa koji su đaci polagali imao je 20 zadataka. Iz srpskog je osam zadataka bilo iz gramatike, leksike i narodnog i književnog jezika, šest iz književnosti, četiri pitanja su iz oblasti pisano izražavanje dok su u dva zadatka proveravani veština čitanja i razumevanje pročitanog.

Prema nivou postignuća, najviše je zadataka sa osnovnog nivoa (deset), šest zadataka pripada srednjem nivou, a četiri naprednom. Od učenika se očekivalo da u 14 zadataka izaberu jedan ili više od ponuđenih odgovora, dok je preostalih šest trebalo da napišu kraći ili nešto duži odgovor uz obrazloženje.

Što se tiče matematike, po šest zadataka je bilo iz geometrije i oblasti brojevi i operacije sa njima. Četiri zadatka su iz obrade podataka, tri iz algebre i funkcije, a jedan iz merenja. Devet zadataka je bilo sa osnovnog nivoa, sedam sa srednjeg, a četiri s naprednog. Većina zadataka je bila otvorenog tipa, tako da su učenici uglavnom bili u obavezi da navedu postupak rešavanja. U samo tri se od đaka očekivalo da, od nekoliko ponuđenih, izaberu tačan odgovor.

Na kombinovanom testu pet zadataka je bilo iz biologije, po četiri iz fizike, geografije i istorije, a tri iz hemije. I u ovom testu je devet zadataka bilo sa osnovnog nivoa, šest je sa srednjeg i pet sa naprednog nivoa postignuća (iz svakog predmeta su bili zastupljeni zadaci sa sva tri nivoa postignuća). Devet zadataka se može svrstati u zatvoreni tip (višestruki izbor, povezivanje), dok se u 11 od učenika očekivalo da navedu kratak odgovor.

Analiza rezultata na nivou Srbije je pokazala da je prvih 10 odsto učenika sa najnižim postignućem najlakše rešilo kombinovani i test iz srpskog jezika (nekima od njih je dostižno oko šest bodova), a najteža im je bila matematike (maksimalno 4,5 boda). S druge strane, 10 odsto najuspešnijih je postiglo 16 i više poena iz matematike, 17 i više iz srpskog jezika, a 18 i preko toga na kombinovanom testu.

Kao što je za istraživače bilo očekivano, vrlo mali broj učenika (26 na testu iz matematike, 22 na testu iz srpskog jezika i 14 na kombinovanom) nije rešio nijedan zadatak i vratio je dežurnom nastavniku praznu ispitnu svesku. S druge strane, dve trećine učenika je pokušalo da reši sve zadatke iz srpskog (67,3 odsto), četvrtina je to učinila na kombinovanom testu (26,9 odsto), dok je svaki sedmi đak (14,4 odsto) pokušao da reši sve zadatke iz matematike.

Bez ijednog poena iz matematike ostao je 161 đak, 89 iz srpskog, a 86 na kombinovanom testu. Najviše učenika je ostvarilo maksimalan broj bodova na kombinovanom testu – 970, iz matematike 520, a iz srpskog njih 346.

Analiza rezultata male mature na nivou okruga ukazuje da oko 60 odsto postiže ispodprosečna postignuća na svim testovima. Kad se radi o testu znanja iz srpskog jezika, u otprilike trećini okruga rezultati su na nivou prosečnih, dok je to slučaj sa manjim brojem okruga na kombinovanom i testu iz matematike.

Učenici iz Beograda i Južnobačkog okruga pokazali su iznadprosečne rezultate na svim testovima. Okruzi sa najnižim postignućima na svim testovima su: Pećki i Prizrenski. Na testu iz srpskog jezika i matematike nisko se kotiraju i Kosovski i Kosovsko-pomoravski okrug.

Posle niza godina, u kojima su po rezultatima na maloj maturi učenici iz škola u Novom Pazaru i Pčinjskom okrugu bili među najuspešnijim u Srbiji, na poslednjem završnom ispitu su se našli u grupi okruga ispod republičkog proseka.

Na takve rezultate uticale su mere koje je Ministarstvo prosvete preuzelo kako bi se obezbedila rezularnost završnog ispita, s obzirom da su u svim ranijim izveštajima pomenuti okruzi bili sumnjivi zbog nerealno visokih rezultata na maloj maturi, a dodatne analize su pokazale da je najviše grešaka prilikom ocenjivanja testova uočeno u određenom broju škola upravo na teritorijama Novog Pazara, Jablaničkog i Nišavskog okruga. Zanimljivo je da su Pčinjski i Raški 2 – Novi Pazar sada svrstani među okruge sa najnižim postignućima vukovaca, dok su prethodnih godina bili na vrhu liste.

Devojčice uspešnije

Kao i ranijih godina, devojčice su bile uspešnije od dečaka, pri čemu su razlike veće na testu iz srpskog jezika nego na druga dva testa. Dobijene razlike u korist devojčica su evidentirane kako na republičkom, tako i na okružnom nivou, ali i u većini opština.

I neki vukovci „podbacili“

Najviše prosečno postignuće učenika nosilaca diplome Vuk Karadžić beleži se u Gradu Beogradu i Južnobačkom okrugu, a iznad proseka su završni ispit uradili i vukovci iz Moravičkog, Sremskog, Šumadijskog i Zlatiborskog okruga. Vukovci su najbolje uradili matematiku, a najlošije kombinovani test. Uočena je velika varijabilnost u postignućima unutar okruga, posebno kad je reč o testu iz matematike. Takođe, u pojedinim okruzima ne tako mali broj učenika nosilaca ove diplome ima ispodprosečna postignuća.

Čak 15 odsto vukovaca u Kosovskom okrugu je ispod republičkog proseka na testu iz srpskog, dok je to slučaj sa svakim desetim u Pčinjskom okrugu.

Na testu iz matematike u Kosovskom i Kosovsko-pomoravskom okrugu beleži se najveći procenat vukovaca čija su postignuća ispod proseka (oko 25 odsto), kao i okrugu Raški 2 – Novi Pazar (oko 20 odsto). Okruzi u kojima se beleži između 10 i 15 odsto vukovaca čija su postignuća ispod republičkog proseka na kombinovanom testu su: Kosovski, Borski, Pčinjski, Kosovsko-pomoravski i Severnobanatski.