Najmlađa nobelovka

Malala (17) je tako postala najmlađi laureat Nobelove nagrade u istoriji. Prema rečima američkog predsednika Baraka Obame, ona je „već inspirisala ljude širom sveta“. Pohvale na njen račun izrekao je i generalni sekretar UN Ban Ki Mun, koji je kazao da je „postala simbol hrabrosti i nade za milione dece, pogotovo devojčica, čija se ljudska prava i dostojanstvo uopšte ne poštuju“.

Malala je bila jedan od favorita za ovo prestižno priznanje i prošle godine. Kampanju za obrazovanje devojčica u Pakistanu pokrenula je još 2009, kada je pisala blog za BBC pod pseudonimom Gul Makai u kojem je opisala život pod talibanskom okupacijom. Naročito je isticala pokušaje talibana da ženama i devojčicama zabrane da se školuju. U središte pažnje svetske javnosti dospela je u oktobru 2012, kada je napadnuta u školskom autobusu u dolini Svat. Talibanski napadač je ušao u vozilo, prozvao njeno ime i ispalio tri hica u nju. Jedan metak pogodio ju je u lice.

Prebačena je u bolnicu u Velikoj Britaniji, gde je uspela da se oporavi nakon dugotrajne rehabilitacije. „Ne mrzim talibana koji me je upucao. Čak i da sam imala pištolj dok se spremao da me upuca ne bih opalila. Ovo je saosećajnost koju sam naučila od proroka Muhameda, Isusa Hrista i Bude“, izjavila je jednom. Uprkos ranjavanju i pretnjama koje je dobijala nastavila je borbu i dobila široku međunarodnu podršku. Čuvena je njena sentenca da „jedno dete, jedan nastavnik, jedna knjiga i jedna olovka mogu da promene svet – obrazovanje je jedino rešenje“.

Rođena je 12. jula 1997. godine u Mingori, gradu koji je nekada bio popularno turističko mesto, poznato po letnjim festivalima. Pohađala je školu koju je osnovao njen otac Ziaudin, inače aktuelni savetnik za globalno obrazovanje u UN. Napisala je autobiografiju „Ja sam Malala – devojčica koja se založila za obrazovanje i u koju su pucali talibani“, objavljenu u oktobru 2013.