Najmlađi i dalje najjača karika u pandemiji

Istovremeno, postepeno smanjenje ukupnog broja obolelih u zemlji vidi se i među najmlađim grupama, pa tako doktorka Olivera Ostojić, načelnica Dečije klinike u KBC Dragiša Mišović, objašnjava da je primetan pad i u broju obolele dece koja dolaze na bolničko lečenje i onih koji se javljaju u ambulante.

– Ako smo ranije imali oko 30 dece na bolničkom lečenju, sada imamo oko 14. Povratak u škole biće jedan probni balon, ali uskoro idu i praznici tokom kojih će se ponovo napraviti pauza, a i verujem da će svi sada disciplinovano pratiti epidemiološke mere, kaže Ostojić za Danas.

Ona ističe da sva istraživanja koja su do sada rađena u svetu kao i iskustvo srpskih lekara pokazuju da nova varijanta korona virusa ne donosi težu kliničku sliku za decu.

– Iako smo prethodnih nedelja imali veći broj obolele dece, njihova klinička slika nije promenjena u odnosu na period tokom recimo prošlog leta. Postoje pojedinačni slučajevi kada se razvija teži oblik bolesti ali uglavnom se radi o deci koja imaju neka prethodna oboljenja, objašnjava Ostojić dodajući da roditelji ne bi trebalo da budu posebno uplašeni zbog novog soja.

Ono što je međutim izazvalo strah u javnosti jeste smrt novorođenčeta iz Kragujevca, koje je preminulo u ponedeljak u UDK Tirševa i koje je bilo zaraženo korona virusom. Georgios Konstantinidis kaže da u situaciji kada imamo veći broj obolele dece postaje statistički verovatnije da ćemo imati i veći broj težih kliničkih slika a samim tim i smrtnih ishoda.

– Sigurno je da je udeo obolele dece u broju ukupno obolelih povećan od početka godine međutim koliko – teško je reći. Informacije o broju obolele dece tokom pandmije trebalo bi da ima Batut. Dosadašnj podaci iz sveta pokazuju da je smrtnost od kovida među decom jedan na 1.000 obolelih a među novorođenčadima (bebama starim do 30 dana) 1 na 2.000, navodi Konstantinidis, ističući kao i Olivera Ostojić da britanski soj korona virusa jeste zarazniji i za decu od prethodno dominantnog soja, ali da ga ne prati teža klinička slika.

Sagovornik Danasa objašnjava i da je među najmlađima koji su preminuli najčešće došlo do takozvane „citokinske oluje“, odnosno do preteranog imunog odgovora organizma na infekciju.

– Teško je proceniti učestalost citokinske oluje među obolelom decom. Do sada smo videli da se ovo stanje često razvije nekoliko nedelja nakon preležanog kovida koji je mogao da prođe asimptomatski ili sa blagim simptomima. Skoro smo imali slučaj novorođenčeta kod koga smo zbog teške kliničke slike uradili analizu antitela koja je pokazala preležan kovid pre dva-tri meseca, objašnjava Konstantinidis, dodajući da se kod onih koji na početku infekcije dobiju teže slike poput upale pluća retko kasnije pojavljuje citokinska oluja.

Prema izveštajima iz medija, početkom godine u bolnici u Novom Pazaru preminula je dvanaestogodišnja devojčica, koja je, kako su naveli iz ove zdravstvene ustanove ranije bila zaražena korona virusom, a koja je preminula zbog „imunoloških komplikacija usred ranije infekcije SARS COV-2 virusom, tzv. multisistemskog inflamatornog post-covid sindroma (MIC-s).“

O drugim smrtnim slučajevima među najmlađima u Srbiji nije bilo izveštaja, s tim da je nepoznato koliko je dece od početka pandemije bilo zaraženo koronom.

Nije povećana smrtnost

Početkom marta u Lansetu je objavljen rad pod nazivom „Deca I mladi I dalje u malom riziku od smrti od kovida 19“, koji analizira podatke o smrtnosti među decom u sedam država (SAD, UK, Italija, Nemačka, Španija, Francuska, Južna Koreja) do drugog meseca ove godine.

U radu se navodi da su smrti od kovida 19 među decom do februara 2021. godine bile retke, odnosno da je zabeleženo 0,17 smrti na 100.000 dece, kao i da smrti od kovida čine 0,48 odsto svih smrtnih ishoda kod dece kada se posmatra nepandemijska godina. Autori navode i da su smrtni ishodi bili nešto češći među starijom decom, ali i upozoravaju da se prikupljeni podaci moraju sa oprezom uzeti pošto postoje razlike u načinima na koji države prijavljuju smrtne ishode kao I zbog činjenice da se među analiziranim brojevima možda ne nalaze smrtni ishodi nastali usled multisistemskog inflamatornog sindroma povezanog sa kovidom 19. Ipak, kako zaključuju „ukupno posmatrano, ne postoje jasni dokazi o povećanju smrtnosti od kovida 19 među decom do februara 2021“.

Bez najavljene sednice KŠ

Sednica Kriznog štaba juče nije održana, iako je ranije bilo najavljeno da će se članovi ovog tela najverovatnije sastati u sredu. Kako je rekao epidemiolog Branislav Tiodorović za Novosti članovi nisu dobili poziv za sednicu. Prethodno je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić kazao da očekuje da se na narednoj sednici dodatno ublaže mere tako da ugostitelji mogu da rade I u zatvorenom prostoru dok je epidemiolog Predrag Kon kazao da mere ne bi trebalo ublažavati još uvek.