Promocija je dosad bila samo u Smederevskoj Palanci, a planiramo da tokom septembra bude i u Beogradu. U knjizi sam obuhvatio sve događaje na teritoriji opštine Smederevska Palanka, tadašnjeg Jablaničkog sreza, u periodu Drugog svetskog rata – kaže za Danas Nemanja Dević. U knjizi je obrađeno 14 sela, a sigurno najmlađi autor jedne ovako dobro napisane knjige bogate istorijskim činjenicama, kaže da je pokušao da prikaže sve uspone i padove iz tog vremena.
Promocija je dosad bila samo u Smederevskoj Palanci, a planiramo da tokom septembra bude i u Beogradu. U knjizi sam obuhvatio sve događaje na teritoriji opštine Smederevska Palanka, tadašnjeg Jablaničkog sreza, u periodu Drugog svetskog rata – kaže za Danas Nemanja Dević. U knjizi je obrađeno 14 sela, a sigurno najmlađi autor jedne ovako dobro napisane knjige bogate istorijskim činjenicama, kaže da je pokušao da prikaže sve uspone i padove iz tog vremena.
Dane provodio ispitujući po selima
Iako je većina ljudi u početku pričala da se samo „zamlaćuje“, Nemanja je uvek imao podršku roditelja. – Moji su ponekad strahovali jer sam dane provodio po selima, išao kod nepoznatih ljudi. Ali imao sam njihovu podršku uvek, a tek kasnije stigla je i podrška opštine i nekih drugih ljudi. Naravno, bez Instituta za savremenu istoriju i Službenog glasnika svega ovoga ne bi bilo, a knjiga bi verovatno ostala u nekim lokalnim okvirima – zahvaljuje se Nemanja Dević onima koji su bili uz njega.
– Pokušao sam da izbegnem suvoparnost koje mnogo ima u istorijskim knjigama i bavio sam se čak i nekim sitnim trvenjima među komšijama. Želeo sam realno da prikažem život pod okupacijom i sudbine ljudi – kaže stipendista Službenog glasnika, koji već priprema jedno prošireno, dopunjeno
Prava podrška: Časlav Nikolić
izdanje u kom bi obuhvatio ceo Podunavski okrug.
Istorija je ovog mladića interesovala još od malih nogu, a već sa 14 godina stigao je u Beograd, pokušavši da na Vojnoistorijskom institutu pronađe nešto što mu je bilo neophodno za knjigu. Tih godina u institucije nije mogao da uđe bez roditelja. Dečaka koji se interesuje za period u kom je njegov deda bio njegovih godina gotovo da niko nije shvatao ozbiljno.
– Najpre sam to počeo onako, za svoju dušu, a kako su i moji preci bili učesnici u ratu, počeo sam ozbiljniji rad. Krenuo sam da se raspitujem po selima, da popisujem učesnike, poginule. Razgovarao sam sa starijim ljudima, obradio celu opštinu, a onda i ceo okrug. Obišao sam 120 sela u Šumadiji – priča Dević.
U knjizi, koja može da se kupi u Institutu ili kod njega, ima mnogo interesantnih detalja, a proučavajući sve događaje Nemanja je otkrio da nisu svi ljudi ubijani zbog toga što su sarađivali sa okupatorom, već i zbog nekih drugih razloga.
– Popisao sam sve žrtve, njih 1.272, sve pripadnike i četnika i partizana i ljotićevaca. Posle rata je bilo mnogo falsifikovane istorije, pa sam tako u selu Azanja kod Palanke pronašao da je o jednom partizansko-nemačkom sukobu bilo napisano da je u toj borbi poginulo više od 80 Nemaca, a u stvari su bila samo dva mrtva i dva ranjena. Takvih primera je mnogo – ističe autor knjige.
Od Peći do Sarajeva
Časlav Nikolić rodom je iz Peći, gde je započeo školovanje. Srednju školu završio je u Velikoj Plani, odakle je, 2002, došao u Kragujevac i upisao se na Odsek za filologiju ovdašnjeg FILUM-a. U centru Šumadije namerava i da ostane, jer smatra da je Kragujevac jedan od najperspektivnijih gradova u Srbiji.
U knjizi ima i oko 140 fotografija iz rata, a tokom istraživanja Nemanja kaže da je prikupio gotovo 1.000 slika, između ostalih i neke poput one na kojoj četnici i partizani zajedno sahranjuju poginule.
– Dobio sam gotovo 80 slika od čoveka u čijoj je kući bio štab Nikole Kalabića, a koje je čuvao u septičkoj jami i dugo posle rata – napominje Dević.
Mladi autor naglašava da ima ideju za još osam radova, ali će o tom potom, jer mu je sad prioritet fakultet, za koji je uredno položio prijemni.
Sa druge strane, prilično „stariji“ Kragujevčanin Časlav Nikolić, dvadesetpetogodišnji profesor srpskog jezika i književnosti i postdiplomac na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu od oktobra prošle, do juna do ove godine, primao je stipendiju Službenog glasnika, od 20.000 dinara mesečno. Nikolić je stipendiju dobio na predlog dvoje profesora ovdašnjeg Filološko-umetničkog fakulteta (FILUM), na kojem je angažovan u svojstvu saradnika u nastavi, a zaslužio ju je kao svojevremeno najbolji student u Kragujevcu.
– Srpski jezik i književnost završio sam na Odseku za filologiju FILUM-a 2006. godine, pošto sam studije okončao sa prosečnom ocenom 10. Na tom odseku sam odmah potom počeo i da radim. Školovanje sam nastavio u Sarajevu zbog toga što, u to vreme, nigde u Srbiji još nisu bile uvedene master studije, dok su prethodno magistarske studije bile ukinute. Svoju profesionalnu budućnost ipak vezujem za Kragujevac, gde živim od 2002, kao i za FILUM, gde nameravama da nastavim svoj radni angažman – priča Nikolić.
On pojašnjava da su ga, u septembru prošle godine, za stipendiju Službenog glasnika predložili profesori Katarina Melić i Dragan Bošković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
