Najmlađi niški časovničar ima samo 14 godina

Časovničarski zanat nekada je bio veoma cenjen i tražen pa je samo u glavnoj ulici u Nišu radilo 18 časovničara, a danas Niš ima samo šest sajdžija i Vuk trenutno jedini uči ovaj zanat.

Za stare satove zainteresovao se tokom epidemije korona virusa i to zahvaljujući satovima koje je već imao njegov otac Ranko.

„Bilo je to u vreme epidemije kada nismo mogli da izlazimo iz kuće i dok sam se dosađivao u fioci sa očevim drugim stvarima video sam neke stare satove. Dopalo mi se da ih nosim, a onda sam poželo da ih otvorim i da vidim kako rade, da vidim šta ih to pokreće“, rekao je Ivković za agenciju Beta.

Nakon što je pronašao očeve stare satove, Vuk je počeo da nabavlja i druge, najpre ženske, jer su bili jeftini, a posle i muške satove. Pojedine je kupio preko interneta i na buvljaku, a neke uz pomoć očevih drugova kolekcionara.

„Otac mi pomaže da nabavljam stare satove, a nabavio mi je i alat sa kojim ih popravljam. Časovničar iz komšiluka Dejan mi je dosta toga pokazao, a nešto sam naučio i gledajući tutorijale o poravkama satova na Jutjubu“, kazao je Vuk.

Mladi Nišlija za sada ume da popravi „sitnije“ kvarove na satovima, da zameni skazaljke, datumar, brojčanik i druge delove. Želja mu je da nauči da popravlja skupocene satove sa složenim mehanizmima.

„Volim kada popravim sat da mogu da kažem da je to mojih ruku delo. Ukoliko bi naučio da to dobro radim možda bih se opredelio da mi poravka satova bude glavno zanimanje. Moguće je da mi ipak bude hobi, a da studiram političke nauke jer me podjednako, pored satnih mehanizama, zanima da naučim i to kako jedno društvo funkcioniše“, rekao je Vuk.

Među satovima u kolekciji koju trenutno ima najmlađem niškom sajdžiji najdraži su satovi šafhauzen i omega. Posebno mu je drag šafhauzen star više od 100 godina. Kod tih starih satova, istakao je, najlepše je što svaki od njih krije neku priču.

„Šafhauzen koji sam kupio u Vranju, najpre je bio u Gnjilanu. Tamo ga je neki Turčin, još 20-tih godina prošlog veka dobio na klađenju u kafani. Posle toga dugo je bio zaboravljen u fioci, onda je popravljen i sledeći vlasnik bio je u Beogradu. Otuda je prešao u Vranje i sada je kod mene“, istakao je Vuk.

Pored kolekcije starih satova mladi Nišlija, učenik osmog razreda Osnovne škole „Sveti Sava“, ima i kolekciju starih novčanica, starih foto-aparata i noževa. Njemu su, dodao je, svakako najdraži satovi, mada su među kolekcionarima najcenjenije kolekcije kovanica i papirnatih novčanica.