Najoštrije osuditi genocid u Srebrenici i svako njegovo poricanje

 Takođe, 11. jul se proglašava za Dan sećanja na genocid u Srebrenici. Kako se naglašava, donošenje ove rezolucije ima za cilj da se u Narodnoj skupštini napravi prvi važan korak u pravcu rešavanja otvorenih pitanja između Srbije i BiH, te srpskog i bošnjačkog naroda.

„Priznavanje genocida u Srebrenici je civilizacijski korak koji je potreban Srbiji kako bi potvrdila ozbiljnost u nameri za izgradnju dijaloga, saradnje, poverenja i trajnog mira u regionu zasnovanom na prihvatanju dela iz prošlosti, suočavanju sa prošlošću i posvećenosti pravdi, podršci žrtvama kao osnovi za jačanje bezbednosti, stabilnosti i prosperiteta u regionu“, navodi se u Predlogu rezolucije.

Kako se ističe, izražava se saosećanje za sve žrtve u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije, kao i za njihove porodice i pozivaju se sve susedne države da nastave da obezbeđuju pravdu i dugoročnu podršku preživelima, uključujući po potrebi one koji su bili žrtve seksualnog nasilja. „Potvrđuje se rešenost države da spreči genocid i druge ozbiljne zločine“, navodi se, između ostalog, u Predlogu rezolucije.

Takođe, garantuje se ratifikacija i puna implementacija Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, ratnih zločina, etničkog čišćenja i zločina protiv čovečnosti i podupiru se napori na sprovođenju istrage i procesuiranju optuženih za genocid u Srebrenci.

U Predlogu rezolucije se naglašava suštinski značaj pomirenja koje je zasnovano na dijalogu, suočavanju sa prošlošću i posvećenosti pravdi i podršci žrtvama, kao osnovi za jačanje bezbednosti, stabilnosti i prosperiteta u regionu, a ističe se i obaveza na razvijanje obrazovnih programa koji će budućim generacijama usaditi lekcije izvučene iz prošlih genocida, ratnih zločina, etničkih čišćenja i zločina protiv čovečnosti u cilju sprečavanja da se ponove.

Predlog rezolucije potvrđuje i „značaj lekcije o neuspehu da se spreči genocid u Srebrenici“ i odlučuje da „rano i efikasno deluje kako bi se sprečilo ponavljanje takve tragedije“. „Zauzima se stav da kršenja ljudskih i manjinskih prava mogu biti rani pokazatelj mogućnosti genocida i u tom smislu se obavezuje na usvajanje zakonskih i drugih pravno obavezujućih akata koja će nedvosmisleno garantovati zaštitu i puno ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i obezbedi manjinama uslove za ostvarivanje prava na političku egzistenciju“, piše u ovom dokumentu.

Potpisnici Predloga rezolucije su poslanici Sulejman Ugljanin, Enis Imamović (SDA), Čedomir Jovanović, Žarko Korać, Nataša Mićić, Nenad Milić (LDP), Nenad Čanak, Olena Papuga, Marinika Tepić, Nada Lazić (LSV) i Goran Čabradi iz Zelene stranke.

Usvojiti rezoluciju pre 11. jula
„Obeležavanje dvadeset prve godišnjice od genocida u Srebrenici je 11. jula 2016. godine, smatramo da je iz tog razloga neophodno usvajanje ove Rezolucije pre navedenog datuma“, piše u Predlogu rezolucije i dodaje da za njeno sprovođenje nisu potrebna dodatna finansijska sredstva u budžetu Srbije.