Koje srednje škole su bile najpopularnije u prošlogodišnjem upisu?

Treba imati na umu da lista najboljih srednjih škola ne postoji, a najtraženiji obrazovni profili najčešće nisu oni za koje je bilo potrebno najviše poena za upis.

U prilog tome svedoče podaci Ministarstva prosvete iz prošlogodišnjeg upisa u srednje škole, po kojima je najveće interesovanje bilo za smer medicinska sestra-tehničar u Medicinskoj školi „Dva heroja” u Novom Pazaru gde je na jedno mesto konkurisalo skoro sedam kandidata po prvoj želji, a poslednji poslednji primljeni učenik u prvom upisnom krugu je imao 91,10 bodova.

Ako se pak uporedi broj đaka koji su ovaj obrazovni profil naveli u prve tri želje i broj planiranih mesta za upis (kvota) dobija se indeks popularnosti koji u slučaju pomenutog smera u novopazarskoj Medicinskoj školi iznosi 10,97.

Na listi najtraženih obrazovnih profila prema indeksu popularnosti su i smer tehničar drumskog saobraćaja u Tehničkoj školi „Rade Metalac“ u Leskovcu (7,20), potom medicinska sestra tehničar u Medicinskoj školi u Vranju (7,73), elektrotehničar informacionih tehnologija u beogradskoj Elektrotehničkoj školi „Nikola Tesla“ (7,22).

Veliko interesovanje je vladalo i za dosta smerova u Vazduhoplovnoj akademiji, najviše za tehničara vazdušnog saobraćaja (8,88), a po indeksu popularnosti se izdvajaju tehničar za digitalnu grafiku i internet oblikovanje u novosadskoj Tehničkoj školi „Mileva Marić Ajnštajn“ (6,10), kao i likovni tehničar (8,35) i tehničar dizajna grafike (7,45) u beogradskoj Školi za dizajn.

Koliko su indeks popularnosti imali obrazovni profili u srednjim školama u prošlogodišnjem upisu može se videti na portalu Moja srednja škola, gde su prikazani i podaci o minimalnom broju bodova koji je lane bio potreban za ulaz.

Visok prag za upis u neke srednje škole nije pokazatelj kvaliteta, niti dokaz da su te škole najteže, a one koje primaju đake sa manjim brojem bodova – lakše.

Prilikom tumačenja statističkih podataka treba imati na umu i koliko određena škola upisuje učenika, jer se, recimo, broj poena poslednjeg primljenog na smeru koji upisuje 60 đaka ne može porediti sa brojem bodova poslednjeg na rang-listi gimnazije koja prima 150 ili 180 đaka i tako izvući zaključak o težini same škole.

Od naredne školske godine broj učenika po odeljenjima biće smanjen na 28, dok su do sada brojala po 30 učenika.

Kako će ova promena uticati na predstojeći upis iz Ministarstva prosvete nisu odgovorili, a predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov procenjuje da će doći podizanja upisnog praga.

– Roditelji malih maturanata i mali maturanti sa velikom pažnjom treba da prime ovu informaciju jer će u prosečnoj beogradskoj gimnaziji upisani broj učenika za sledeću školsku godinu biti manji za oko 20, što će neminovno uticati da se podigne lestvica upisnog praga. Prilikom sastavljanja lista želja, oni moraju imati u vidu da su gimnazije, a verovatno i druge škole, zadržale istu strukturu odeljenja, odnosno nije povećan broj odeljenja, a smanjuje se broj upisanih učenika – rekao je ranije za Danas Markov.

Prošle godine najviše poena je bilo potrebno za upis na prirodno-matematički smer u Trećoj gimnaziji gde je poslednji primljeni u prvom krugu imao 95,65 poena. Na društveno-jezičkom donja granica za upis u toj školi je bila 91,31 poena.

U Prvoj gimnaziji poslednji na rang-listi na prirodnom smeru je imao 90,58,a na društvenom 90,05, u Četrnaestoj 92,75 i 88,46, u Devetoj 91,71 i 89,26.

Za upis u Desetu gimnaziju (opšti tip) trebalo je minimum 91,55 odsto.

U Petoj gimnaziji donja granica na društvenom smeru je bila 86,82, a na prirodnom 88,64, a u Trinaestoj 83,56 i 85,58.

S druge strane, u gimnazijska odeljenja u prigradskim beogradskim opštinama moglo se ući i sa pedesetak poena.