Najpopularnije struke medicina i IT

 Među najodlučnijima, najviše anketiranih planira upis na medicinu ili informacione tehnologije – oko 12 odsto, što je bio trend i u 2016. Na trećem mestu su ekonomija, bankarstvo i finansije (oko osam odsto, a slede inženjerstvo, psihologija i pravo sa oko pet odsto). Za maturante koji se još uvek dvoume kuda dalje, skoro su jednako primamljive bile psihologija, medicina, ekonomija i informacione tehnologije, a ovoj kategoriji interesantne su i vojne, bezbedonosne i policijske nauke. Oko 6,7 odsto je navelo visoku školu kao opciju jedino u slučaju da ne uspe da upiše željeni fakultet. Svega 3,4 odsto njih odlučilo se u startu za visoku školu.

Kad se želje maturanata uporede sa analizom o traženim zanimanjima sa sajta „poslovi.infostud.com“ vidi se da interesovanja budućih studenata nisu u potpunosti u skladu s brojem oglasa za posao. Za medicinske nauke, iako je ovo više godina unazad najtraženija oblast za studiranje, nema dovoljno ponude poslova na pomenutom saju, što može ukazati na nesklad između interesovanja budućih studenata i potražnje za ovim zanimanjima na tržištu rada. Sa druge strane, interesovanje maturanata za „IT“ korelira sa potrebama tržišta, budući da postoji veliki broj oglasa upravo za radna mesta u ovoj oblasti.

Najveći broj anketiranih srednjoškolaca, skoro 73 odsto odluku o izboru studija je doneo na osnovu ličnih interesovanja, oko 17 odsto na osnovu procene koje profesije su najisplativije, za 4,6 odsto glavni paramenta je bilo trenutno finansijsko stanje, a svega tri odsto ispitanika je poslušalo savet roditelja.

Oko 68 odsto anketiranih kaže da je odluku o budućim studijama donelo u višim razredima srednje škole, 18 odsto u prvom razredu srednje škole. Svega 14 odsto maturanata je još u osnovnoj školi znalo šta je njihovo opredeljenje.

Indeks državnih visokoškolskih ustanova i dalje je najpoželjniji – čak 80 odsto budućih brucoša planira da upiše upiše državni fakultet, što je manje u odnosu na 2016. kad je ovaj procenat iznosio oko 90 odsto. Oko 12 odsto maturanata je potencijalno zainteresovano za privatne fakultete, dok 7,3 odsto ispitanih ni po koju cenu neće upisati privatni fakultet. Pet odsto ispitanika privatne fakultete vidi kao krajnju opciju, ako ne uspeju da se upišu na državni, ni na budžet, niti na samofinansiranje.

Bez prepisivanja

Samo 13 odsto budućih studenata kaže da će na prijemnom prepisivati ako im se za to ukaže prilika, za ostale je to neprihvatljivo.