Do prvog juna, po sili zakona, 63 medija u Srbiji u kojima udeo ima država mora da se privatizuje. S obzirom na duboku ekonomsku krizu teško je očekivati da će biti jagme za medijima. Pokazalo se da i u bogatijim zemljama nema zarade u ovoj sferi, pogotovo u onim štampanim, pa će kupovina biti uglavnom pitanje nekakvog prestiža i želje za društvenim uticajem. Uostalom, i prvobitna privatizacija veoma loše je prošla, većina tih medija je ili ugašena ili svedena na nizak nivo kvaliteta.
U Šapcu veoma izvesno je da će nove vlasnike dobiti JP RTV Šabac i list „Glas Podrinja“. Pre svega zato što imaju određeno tržište i kvalitet, i preduslove daljeg razvoja. Kao retko u kojoj sredini, u Šapcu je osamdesetih godina podignuta zgrada tadašnjeg RNIRO „Glas Podrinja“, sa oko 3.000 kvadrata. Građena je delom iz sredstava samodoprinosa građana, a i sami zaposleni, njih oko stotinu, dali su po nekoliko plata da dobiju pristojan dom za rad. Kasnije, obaveznom podelom na vrstu glasila, listu „Glas Podrinja“ pripalo je prizemlje oko 700 kvadrata. Velikim delom zbog toga, ali i zbog stvarnog uticaja u Šapcu i opštinama Mačvanskog okruga, u privatizaciji list je prodat za rekordnih 700.000 evra. Međutim, novi vlasnici: sveštenik Bogdan Simanić i preduzetnik Slobodan Teodorović nisu se najbolje snašli u ulozi vlasnika jednog nedeljnika. Nedugo po privatizaciji cela jedna ekipa od desetak novinara i saradnika, na čelu sa glavnim urednikom, zbog nerazumevanja sa vlasnicima napušta redakciju i osniva novi list. Sa preostalim novinarima i angažovanjem novih saradnika „Glas Podrinja“ i dalje je redovno na kioscima, ali zbog toga što poslednju ratu nisu izmirili raskida se privatizacija i list je ponovo na prodaji. Od sredine 2013. godine zastupnik kapitala je Dragan Mirković, i za to vreme izmireni su dugovi i stabilizovano je poslovanje. S obzirom na tradiciju dužu od 70 godina, solidan tiraž za naše uslove, ali i prihod od čitulja i reklama koji iznosi barem 400-500.000 dinara po broju, kao i mali broj zaposlenih – oko 15, za očekivati je da će list lako dobiti novog vlasnika.
JP RTV Šabac poseduje više od 2.000 kvadrata poslovnog prostora, po dva radio i TV studija, solidnu opremu, a ono što je najvažnije ima i iskusnu ekipu novinara i saradnika. Radio Šabac je osamdesetih godina bio verovatno najslušanija stanica u tadašnjoj Jugoslaviji, ali brojnim drastičnim promenama, od čega i rušenje stometarske antene na Kormanu, sveo se na lokalni okvir. I u sadašnje vreme Radio Šabac je sačuvao informativni deo programa, ali je baziran na lokalnu sredinu i ima opštinsku frekvenciju. TV Šabac je za dvadesetak godina izgradio svoj imidž ozbiljne informativne kuće uz određene zabavne sadržaje. Poseduje regionalnu frekvenciju, a godišnji prihod, zajedno sa radijom, iznosi oko 50 miliona dinara. Nešto manje od polovine prihoda ostvaruje na tržištu, a znatan deo je iz gradskog budžeta. Sve ukupno sa oko 50, što stalno zaposlenih što honoraraca u radiju i televiziji, ovo javno preduzeće trebalo bi lako da dobije vlasnika.
Mala vajda od akcija
Ako se ne obavi predviđena privatizacija, što je uslov Evropske unije, mediji će putem akcija biti predati u vlasništvo zaposlenih. Međutim, s obzirom na kretanja na tržištu teško da će zaposleni biti u mogućnosti da bez dodatnog kapitala uspešno nastave svoju medijsku misiju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
