Najskuplja izborna kampanja u istoriji SAD

Demokratska predsednička nada u svojim poslednjim predizbornim okupljanjima privukao je pažnju mase građana u dosada najskupljoj izbornoj kampanji za prvog čoveka Bele kuće. Njegov rival, republikanac Džon Mekejn, u pokušaju da se izbori sa najvećim padom političkog rejtinga republikanaca u proteklih 60 godina, uveravao je birače da je trka veoma tesna. „Prijatelji moji, ovo je zvanično: jedan dan nas deli od trenutka kada će Amerika krenuti u drugom smeru“, izjavio je Mekejn promuklim glasom na skupu u Majamiju kojem je prisustvovao veliki broj Hispano amerikanaca.

Ipak, najnovija istraživanja javnog mnjenja pokazuju da Obama vodi u Pensilvaniji i drugim ključnim državama. Na nacionalnom nivou, nekoliko istraživanja pokazuju da Obama ima prednost od sedam do osam odsto u odnosu na republikanskog rivala.

Istraživanje koje je obavio Ju-Es-Ej Tudej i Galup pokazalo je da Obama vodi za čak 11 odsto glasova u odnosu na Mekejna, odnosno 53 nasuprot 42 odsto.

Uz ekonomsku krizu koja potresa zemlju i rejting republikanaca koji je pao na najniži nivo, demokrate gaje velike nade ne samo da će osvojiti Belu kuću veći mnogo više mesta u oba doma američkog Kongresa. Pobeda demokrata bila bi vrtoglavi uspeh za 47-godišnjeg Obamu, malo poznatog političara pre nego što je pre četiri godine izabran za senatora iz Ilinoisa. „U proteklih nekoliko dana osećam se veoma dobro“, izjavio je Obama pred više od 80.000 građana u Klivlendu, država Ohajo. „Čini mi se da vas je sve više i da svi imate osmehe na svojim licima. Počnite da mislite da smo u stanju da osvojimo izbore“.

Proteklih nekoliko meseci kampanje, Obama je često povezivao Mekejna s nepopularnom politikom Džordža Buša. S druge strane, Mekejn je pokušao da igra na loptu Obaminog političkog neiskustva i njegovih isuviše liberalnih pogleda. Zajedno, dvojica predsedničkih kandidata prikupili su gotovo milijardu dolara, što je rekordna suma novca prikupljena u kampanji. U zavisnosti od izlaznosti birača, milijarda dolara znači gotovo osam dolara za svaki predsednički glas u odnosu na 5.50 dolara na izborima 2004.

Na izbornoj mapi demokratski kandidat je jasan pobednik. Obama je favorit u onim državama u kojima su demokrate pobedile 2004, kada je Buš porazio demokratskog kandidata Džona Kerija. Pobeda u tim državama dala bi mu 251 glas. Obama vodi i u nekim državama koje je Buš osvojio pre četiri godine kao što su Ohajo i Florida, što mu daje mogućnost da osvoji 270 elektoronskih glasova, neophodnih da bi pobedio na izborima.

Menadžer Obamine kampanje Dejvid Pluf izjavio je da su demokrate proširile svoju izbornu mapu agresivnom kampanjom u tradicionalno republikanskim državama kao što su Virdžinija, Kolorado i Nevada. Mekejn, s druge strane, ima prednost u nekim državama koje je i Buš osvojio, ali iz sve snaga nastoji da osvoji i Pensilvaniju. U slučaju poraza u toj državi, ali i u Ohaju, Floridi i Virdžiniji malo je verovatno da će prikupiti neophodnih 270 glasova. Rik Dejvis, menadžer Mekejnove kampanje, izjavio je da će Pensilvanija biti država u koju će biti upereni pogledi svih u izbornoj noći.

Pre nego što se vratio u svoju državu Arizonu, Mekejn je posetio države čiji su građani većinski glasali za Buša 2004 – Floridu, Virdžiniju, Indijanu, Novi Meksiko i Nevadu. Njegov rival posetio je takođe države koje je osvojio Buš na prethodnim izborima – Floridu, Severnu Karolinu i Virdžiniju.

Analitičari navode da postoji još mnogo neizvesnosti koje bi mogle da utiču na ishod izbora, uključujući i koliko tradicionalno demokratskih glasača neće glasati za Obamu, zbog njegove rase i da li će zaista Obama, kako se predviđa u istraživanjima javnog mnjenja, privući glasove Afroamerikanaca i omladine. Jedna od neizvesnosti jeste i rano glasanje koje je dozvoljeno u nekim državama. Više od 27 miliona Amerikanaca iz 30 država glasalo je u subotu uveče, što je više nego ikada. Navodi se i da su demokrate brojčano nadmašili republikance na prevremenom glasanju u ključnim državama.

Izborna procedura

Izborna procedura u SAD važi za jednu od najkomplikovanijih u savremenom svetu. Izbori u SAD ne organizuju se na jedinstvenom, nacionalnom nivou, već za svaku saveznu državu zasebno, pa se rezultati zbrajaju. Glasanje za predsednika u suštini je indirektno, pošto se birači ne opredeljuju za kandidate, većza elektore, lica koja ih zastupaju i biraju po, ranije i posebno, utvrđenoj proceduri. Predsednik postaje kandidat sa više od 270 osvojenih, takozvanih elektorskih glasova, što ne znači i da je pobednik osvojio apsolutnu većinu glasova birača. Građani i oni koji su to većučinili tokom prevremenog glasanja, koje je dozvoljeno prema američkom zakonu, odlučuju o tome koliki broj elektorskih glasova svaki od kandidata dobija u izbornoj mapi.

Izborna mapa ima ukupno 538 glasova iz svih američkih saveznih država, a da bi pobedio, kandidat mora da dobije više od polovine tih glasova ili najmanje 270 elektorskih glasova. Amerikanci u svakoj od saveznih država za određenog kandidata biraju elektore, koji potom 15. decembra glasaju u njihovo ime. Kandidatu za kojeg glasa većina građana u svakoj od 50 američkih država i Distriktu Kolumbija, pripašće svi elektorski glasovi predviđeni za svaku datu državu. Broj elektora jednak je broju predstavnika koji savezna država ima u Kongresu. U slučaju da nijedan kandidat ne dobije potreban broj elektorskih glasova, predsednika bira Predstavnički dom Kongresa.