Najskuplje u poslednjih 20 godina

Tokom prolećne setve u Sremu bi trebalo zasejati blizu dvesta hiljada hektara, ali će, po svemu sudeći, poljoprivredni proizvođači ove sezone za setvu morati da obezbede znatno više novca nego lane, jer su u odnosu na isto vreme prošle godine drastično poskupeli semenska roba, đubriva, gorivo i mašinske usluge. Sekretar Odbora za agrar Sremske privredne komore Vladimir Vlaović navodi da se poskupljenja ovih repromaterijala kreću od desetak do blizu 80 odsto!

Računica

Pred prolećnu setvu povećane su cene semenske robe, posebno kukuruza koji je sada 71 odsto skuplji nego lane. Seme soje skuplje je za 21 odsto, a suncokreta od 19 do 20 odsto. Ako se ovome doda i veća cena nafte, logično je povećanje cene mašinskih usluga koji su sada skuplji za 12 odsto u proseku. Istina, skuplji su i poljoprivredni proizvodi, ali proizvođači od toga neće očekivati efekat ako se i dalje budu povećavale cene repromaterijala.

Osnovne kalkulacije govore da će seljake najviše koštati setva kukuruza. Lane je za to trebalo izdvojiti blizu 60.000 dinara po hektaru, a sada još dodatnih 12.000 dinara .Slično je i sa setvom soje za koju po hektaru valja obezbediti 70.600 dinara, dok je setva suncokreta skuplja za oko 10.000 dinara po hektaru.

– Kako stvari stoje, upravo zbog poskupljenja repromaterijala govori se da će ova setva biti najskuplja u poslednjih 20 godina. Da su poskupljenja velika svedoče podaci Novosadske berze o njihovim cenama iz aprila prošle godine upoređeni sa onima koje su važile krajem februara ove godine. Zbog stanja na svetskom tržištu kod nas je skuplje i gorivo a samim tim poskupele su mašinske usluge. Na primer, cena NPK đubriva je aprila 2007. godine bila 19,20 dinara, a prema cenama s kraja februara ove godine ono košta 33,70 dinara što je 76 odsto veća cena. Pre desetak meseci, urea je plaćana 21,38 dinara, a ove godine je 31,54 dinara što je povećanje za 47 posto, AK je bio 16,74 dinara a ove godine je skuplji za 53 posto, a kan sada ima cenu od 17,82 dinara što znači da je 22 odsto skuplji nego 14. februara prošle godine – navodi Vladimir Vlaović.
U Sremu je pšenicom jesenas zasejano znatno manje površina nego prethodne godine kada je pod hlebnim zrnom bilo 48.300 hektara. Prošle jeseni zasejano je 39.446 hektara i to je za 18 odsto manje. Činjenica da su manje površine pod pšenicom upućuje na to da će one biti raspoređene, zavisno od cene, na suncokret, soju ili kukuruz. Orijentacioni plan prolećne setve u Sremu nagoveštava da će se šećernom repom zasejati oko 12.000 hektara što je 28 odsto manje nego lane. Suncokreta će biti na oko 7.500 hektara što će, ako se plan ispuni, značiti povećanje setvenih površina za 47 odsto. Očekuje se da sojom bude zasejano 26.470 ili 17 odsto površina više nego lane, a pod kukuruzom oko 132.000 hektara ili sedam odsto više od 2007. godine.
– Opredeljenja proizvođača šta će sejati zavisiće od cena koje nude prerađivači. Šećerane su već izašle sa otkupnom cenom od 2,7 dinara, lane je ona bila 2,55 dinara po kilogramu, tako da je ovogodišnja desetak odsto veća, ali je JUS digestija podignuta na 16, a ranije je bila 15,5 odsto. Poljoprivrednici smatraju da cena nije adekvatna ulaganjima i da bi trebala da bude veća. Očekivanje da će se ugovoriti manje površine šećerne repe iznose i iz šećerana – napominje Vlaović.
– Sve što mi je potrebno za setvu kupio sam od sopstvenih sredstava. Kada sam letos prodao bostan, nabavio sam pet tona đubriva, plaćao sam onda 1.950 dinara 100 kilograma, a sada bi za isto to đubrivo dao 3.500 dinara. Računica pokazuje da i sada, iako su poskupeli naši proizvodi, više zarađuju prerađivači nego seljaci – kaže Branislav Kontić iz Donjih Petrovaca.
– Obrađujem 75 jutara zemlje i na oko 50 ću sejati soju, jer su najmanji troškovi. Na ostalim njivama sejaću kukuruz i detelinu. Mislim da je ovo neadekvatan odnos prema poljoprivredi jer su zabranili izvoz zbog čega nismo mogli da zaradimo – kaže Aleksandar Trifunović iz Šida.