"Buba je rokenrol priča" Vladimir Nahirni Foto: K.V./DanasKada je u Meksiku proizveden poslednji model Folksvagen Bube (2003), ona je već postala najprodavaniji model nekog automobila ikada i imala kultni status sa velikim brojem klubova ljubitelja, širom sveta. Nakon 84 godine od prvog modela izrađenog u Nemačkoj, njena popularnost i dalje ne jenjava.
Ljuibitelji iz Srbije, ali i iz regiona, okupli su se proteklog vikenda na Bubijadi u Šapcu, najstarijoj manifestacija posvećenoj ovom automobilu kod nas, koja se održava pune 22 godine.
„Kupio sam Bubu pre 11 godina, model 1302 iz 1971. godine. Reč o specijalnom modelu rađenom za američko tržište i bila je u veoma lošem stanju, morala je da se radi kompletna restauracija“, počinje svoju priču jedan od osnivača Bubijade i predsednik Buba kluba Šabac, Bogdan Mijailović.
Vrednost uloženog novca danas bi iznosila oko 5.000 evra, vredelo je kaže, jer ga „buba“ nikada nije izneverila.
„Za deceniju i više ona je prešla od Đevđelije do Triglava, cela kompletna bivša Jugoslavija i Grčka, bez kvarova i problema“, objašnjava Mijailović.
Da je „narodni automobil“, opravdao svoj naziv, svedoči i priča Slovenca Samo Lemeša (32) koji je u Šabac došao iz okoline Celja, zajedno sa suprugom i dvoje male dece.
„Dobio sam Folksvagena od dede koji na žalost više nije među nama. Davne 1973. godine, u nekadašnjoj Jugoslaviji, deda je izgradio kuću i odmah kupio nov automobl, koji je potom vozio skoro ceo svoj život. Kada sam napunio 18 godina, pokolonio ga je meni“, priča za Danas Lemeš.
Za auto su vezane i brojne anegdote a ističe da je bio presudan i kod izbora supruge.
„Odlučim da odem sa devojkom na more. Posle dva sata punog gasa, automobil se pregreje na autoputu. Vozili smo još 500 metara, iako nismo mogli da se vidimo od dima, pa smo na kraju morali da stanemo. Međutim, moja devojka se uopšte nije uplašila, i tada sam znao da je to prava žena za mene“, kroz smeh priča Lemeš zajedno sa suprugom.
Tajnu popularnosti „bube“, iz svog ugla otkriva nam i Vladimir Nahirni zvani Rus (39), po stažu najmlađi član Buba kluba u Šapcu.
„Ponosan vlasnik „bube“ postao sam pre samo 14 dana. Do tada sam sa suprugom i troje dece, putovao i uživao u izletima i kampovima sa članovima Buba kluba, jer to je poseban način života“, objašnajva naš sagovornik.
S obzirom na to da ima servis bicikala, automobil je restaurao sam uz pomoć prijatelja i bez mnogo novca.
Naveća brzina koju je postigao je 90 kilometara na sat, ali ističe da Buba treba da se vozi sporo.
„Svi mi žurimo, vodimo brze živote, buba je s drug strane rokenrol priča, usporena vrijanta, ne žuriš nigde i uživaš“, objašnjava naš sagovornik.
Penzioner Branislav Vučković (66) u radionici provodi pet do šest sati svakoga dana.
Svoju prvu bubu kupio davne 1978. godine, kada se vratio iz vojske.
U međuvremenu kroz njegove ruke prošli su brojni modeli, a za svaku bubu koju restaurira, nađe se i kupac, jer tržište i interesovanje, kaže, postoji.
„Reč je uglavnom o strancima, ali nema pravila kada je reč o godištu, zanimanju ili materijalnom stautusu“, objašnajva Vučković.
Najskuplji automobil prodao je za oko 10.000 evra, a najbolju cenu, kaže, imaju modeli iz sedamdesetih godina i stariji, jer ih ima sve manje.
„Sećam se bube koju sam prodao devojci iz Minhena, ali ima i penzionera, kao što sam ja, iz različitih evropskih zemalja. Bilo je i bogatih ljudi koji su došli iz Engleske po moj auto, sa šleperom, vozeći Ferari. Zadnji Folksvagenov kombi koji sam radio, kupili su Poljaci iz Varšave“, kaže on.
U sećanju mu je posebno ostao Francuz, koji se iz Srbije u Bubi odvezao kući u Pariz.
„Kada je stigao, poslao mi je fotografiju moje Bube ispod Ajfelovog tornja sa francuskim tablicama, i to je nešto najlepše što mi se dogodilo“, kaže Vučković i ističe da sa većinom kupaca ostane u kontaktu, pa se događalo da ga preporuče svojim prijateljima i kolegama.
Objašnjava da mu je žao svaki put kada proda automobil, jer iako dobije novac, odmah ga ulaže u drugi, pa tako vrlo brzo ostane bez ijednog i drugog.
„Mnogi pokušavaju da od tog posla naprave čist biznis, ali to ne ide tako, jer osim novca, potrebo je puno znanja i rada, a posebno ljubavi. Zato oni koji to nemaju, uglanom brzo odustanu“, objašnjava Vučković.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
