Najstariji u fokusu Centra za socijalni rad

Iskustva centara za socijalni rad na prostorima nekadašnje Jugoslavije (čiji je ona i rodonačelnik, odnosno to je bila novina u odnosu na dotadašnju poznatu praksu socijalne zaštite u svetu) svakako su vrlo korisna, ali neophodna je i brza promena pristupa problemima sa kojima se suočavaju stare osobe, porodice, kao i društvo u celini. Uostalom, već je rečeno da se humanost zajednice i ogleda u načinu na koji se odnosi prema deci i starima.

Kakva su iskustva u siromašnoj sredini kakva je prijepoljska, koja ima svoje specifičnosti? U prethodnih dvadesetak godina broj stanovnika se ubrzano smanjivao, starih povećava, kao i broj penzionera u odnosu na broj zaposlenih. Ako se zna da je ovo opština izrazito razuđena, da su brojna planinska sela udaljena desetinama kilometara od administrativnog centra i institucija neophodnih za ostvarivanje svih vrsta prava, onda je jasno koliko je izazova i koliko će ih tek biti u narednom periodu pred Centrom za socijalni rad u Prijepolju. Raspad tradicionalne, patrijarhalne porodice, gde je više generacija živelo zajedno, nezaustavljiv je proces.

Da bi osvetlili ingerencije ove institucije u sistemu socijalnog zbrinjavanja i prevencije, razgovarali smo sa direktorom Nailom Kajevićem. „Za nas kao instituciju osobe starije od 65 godine pripadaju kategoriji starih i posmatramo ih zajedno sa invalidnim i hronično obolelim licima. U saradnji sa nadležnim ministarstvom, koje je poslodavac na nivou države, mi smo u mogućnosti da pružimo finansijske usluge, da obezbedimo smeštaj u gerontološkim centrima i domovima za stare. Drugi vid je pomoć u kući starima koji su u svojim domovima, a usluge im se pružaju na licu mesta. U našem centru ta se akcija sprovodi od 2007. godine. Pomoć u kući je projekat koji je ostvaren preko Fonda za socijalne inovacije i na taj način su ozbiljno osnaženi centri za socijalni rad“, ističe kao najveći pomak u ovoj oblasti direktor Kajević.

Prijepoljski Centar za socijalni rad počeo je projekat „Pomoć u kući“ za stare sugrađane sa šest gerontodomaćica i 40 korisnika, a onda je tu uslugu „prepoznala“ lokalna samouprava, Ministarstvo za rad i socijalna pitanja podržalo je projekat, te se tako broj korisnika širio i obuhvatio i do 200 osoba, a 20 gerontodomaćica je osposobljeno da pruža pomoć u kući. Skupština opštine Prijepolje je odlučila da se za ovu uslugu izdvajaju i budžetska sredstva od 2008. godine, pa je tako u ovoj godini za pomoć u kući planirano 3,5 miliona dinara, iz tih sredstava se finansira rad gerontodomaćica i materijalni troškovi, a i korisnici sami učestvuju u finansiranju jer je ukupna vrednost na godišnjem nivou ovih usluga oko 10 miliona dinara. Centar za socijalni rad je ove godine dobio i sredstva iz evropskih fondova, pa je projekat proširen i na opštine Priboj i Nova Varoš, kroz obuku su prošle nove gerontodomaćice, a broj korisnika je proširen na 350 ( najviše ih je, 230, u prijepoljskoj opštini).

Ona područja gde dolaze gerontodomaćice imala su „sreće“. Naime, žitelji najvećeg broja planinskih sela danas su stari ljudi, često su to opustela domaćinstva u kojima je preostala samo jedna stara osoba, a nije retko da i u nekada velikim selima ima tek nekoliko aktivnih staračkih domaćinstava. Desetak sela ostalo je bez stanovnika.

– Nemamo jasnu socijalnu kartu, tako da nam predstoji ozbiljan posao da uz pomoć mesnih zajednica popišemo svako staračko domaćinstvo, da bi stekli pravu sliku, da bi stalno znali gde je ko, da li živi sam, kakva mu vrsta pomoći treba. Za to su nam neophodna i dodatna sredstva, terensko vozilo, ističe direktor prijepoljskog Centra za socijalni rad Nail Kajević.

Starim osoba treba pre svega socijalna podrška. Nije dovoljna samo medicinska briga, čak ni materijalna, vrlo je potreban sagovornik, razumevanje, priča uz kaficu. Gerontodomaćice su tako vrlo važne i kao društvo starima, a ne samo kao pomoć u kući, koja podrazumeva: održavanje stambene higijene, pranje i peglanje veša, pripremu hrane i kupovinu namirnica, lekova, plaćanje računa, uzimanje novina i šetnju sa korisnikom. Stara osoba koja je korisnik socijalne pomoći može da koristi kućnu pomoć gerontodomaćica besplatno, oni sa najmanjim penzijama plaćaju pet odsto od penzije. Ipak, „pun paket“ ni za jednog korisnika ne prelazi mesečno 1750 dinara.

Naravno, osim ovog vida pomoći, Centar za socijalni rad se stara i da osobe kojima je to neophodno, uputi u ustanove socijalne zaštite, odnosno hraniteljske porodice i u ovom trenutku 16 starih osoba smešteno je u ustanove, dok su četvoro udomile hraniteljske porodice.

U godinama koje dolaze pred centrima za socijalni rad naći će se veoma složeni problemi koji će zahtevati veći angažman ne samo na pružanju materijalne pomoći najugroženijim, već i na koncipiranju novih planova mnogo raznovrsnijih usluga, od smeštaja starih ljudi, preko otvaranja dnevnih boravaka u kojima će biti obezbeđena medicinska nega, stručni nadzor vezan za ishranu, socijalno uključivanje i organizovanje kvalitetnog života osoba u „trećoj dobi“.

Opštinska „karta“ gerontopomoći

Devet gerontodomaćica angažovano je za pomoć starima u devet udaljenih planinskih sela u kojima je ukupno 70 korisnika. Četiri opslužuju i tridesetak korisnika u Brodarevu. U tri velika prigradska naselja ukupno 24 korisnika obuhvaćena su ovim programom, a čak više od 100 je na užem području grada, gde je angažovano osam gerontodomaćica.

Deca „zaboravila“ roditelje

– Nije retko da Centar za socijalni rad uputi zvaničan zahtev deci da preuzmu brigu o dementnim i nemoćnim roditeljima ali i da dece traže od Centra da se on pobrine, da smesti njihove roditelje u gerontološke centre. Mi smo imali i slučajeve kada smo kao institucija bili prinuđeni da vodimo postupak protiv dece zbog zanemarivanja roditelja. Imalo je i veoma potresnih priča. Jedna baka je bila dobro situirana, odnosno imala je svoju penziju, onda je došla u takvo zdravstveno stanje da je komšiluk morao o njoj da se brine. Epilog je strašan: obesila se, a pre toga je u usta stavila novčanice od svoje penzije! Imala je decu, ali su živela na strani, ističe Kajević.