Najteže je ženama na selu

Posebno brine činjenica da je približan broj starijih od 85 godina i devojčica do četiri godine, što ocrtava krajnje dramatičnu populacionu sliku bruskih sela.

Umesto brakova realnost bruskih sela, kao uostalom i u celoj Srbiji, jeste migracija pretežno ženskog dela mlade populacije u gradove. Posledica je naglo starenje seoskog stanovništva, sa stotinama neženja u srednjim i poznim godinama.

Veće porodice izuzetak

Višečlane porodice su nekada bile okosnica sela, pa i danas su lučonoše opstanka podno Kopaonika, posebno mladi bračni parovi i hrabre žene, koje i pored svih teškoća koje nosi život na selu svoju budućnost vide daleko od grada. Jedna od njih je Danilka Isailović iz Turije, koju je splet životnih okolnosti doveo iz ravne Vojvodine u planinsko Sudimlje. Isailovići su jedina porodica sa decom u selu koje je polovinom prošlog veka imalo 300 stanovnika, a danas petnaestak.

Danilka je od svoje 17. godine, nesrećnim slučajem, nepokretna, ali ljubav koja se rodila prilikom prvog susreta u Novom Sadu dovela je mladu Vojvođanku u potkopaoničko selo gde je sa mužem Dragoslavom izrodila troje zdrave, dobre i pametne dece. Treba li naglašavati koliko je ponosna na porodicu!

– Muž mi je najveći oslonac u životu. Poštuje me, pomaže mi u kući i oko dece. Ja radim ono što mogu i koliko mogu, ali najveći deo posla i obaveza je na mom mužu. Sada su stigla i deca, ali dok su oni bili mali sve je bilo na njemu – kaže naša domaćica i dodaje: – Život na selu nije lak, ali nijednog trenutka se nisam pokajala što sam došla ovde.

U porodici Vukojičić u Donjem Leviću je petoro dece. Majka Vesna se ne žali na obaveze, ali ipak ne bi volela da njene ćerke Milica i Maša žive njenim životom.

– Imam petoro dece. Ništa mi nije teško. Radim mnogo, rano ujutru završim kućne poslove, decu ispratim u školu i ceo dan sam u štali ili na njivi. Navikla sam. Deca su poslušna i pomažu mi – objašnjava Vesna.

Doskoro su Vukojičići živeli u oronuloj kući bez vode i kupatila: – Snalazila sam se. Sada su nam Blic i opština Brus izgradili novu kuću. Sve je lakše. Deca imaju svoje sobe, a ja lepu kuhinju.

Predrasude i imovina

– Položaj žene na selu je težak, a predrasude ograničavaju njihov napredak, mora se stalno ukazivati na značaj i potrebu njihovog ekonomskog osnaživanja, s jedne strane, a s druge motivisati ih da brinu o zdravlju i idu na preventivne medicinske preglede – kaže mlada Natalija Karić, koja sa svojom tročlanom porodicom živi u Osrecima.

Kako pojašnjava, žene na selu žive u patrijarhalnoj i tradicionalnoj sredini, pa su muškarci uglavnom vlasnici kuća i imanja. – Mnogo žena na selu nije zaposleno, vode se kao domaćice i često nemaju zdravstveno i penziono osiguranje. U poslednje vreme sve se više govori o položaju žena na selu, ali prava je istina da o tome samo mogu da govore samo žene koje tim životom žive. Samo mi znamo i osećamo sve probleme i potrebe. Naš glas treba da se čuje – kaže Natalija Karić.

I ne greši. Od 3.800 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava na području bruske opštine, tek u 30 odsto žene su nosioci. Podaci pokazuju da značajnije vlasništvo nad kućom ili imovinom raste sa godinama starosti, što ne ukazuje na veću rodnu ravnopravnost, već na tradicionalni običaj da najstariji član u porodici bude vlasnik imovine, odnosno da žene nasleđuju svoje preminule muževe.

Odrasle u tradicionalnom duhu, žene sa sela ne samo da svojim radom ne stiču imovinu i nepokretnosti, već se vođene običajima, često odriču u korist braće i onoga što bi mogle naslediti od roditelja.

Zdravlje i nasilje

Zdravlje seoskih žena je vrlo ugroženo, posebno u planinskim područjima kakvo je ovo. Ambulante u kojima su donedavno lekari dolazili jednom, dva puta nedeljno pred zatvaranjem su zbog malo stanovnika. Medicinska sestra Svetlana Novčić živi i radi gotovo trideset godina u Krivoj Reci.

– Došla sam kao mlada medicinska sestra. Radim, obilazim i ukazujem pomoć. Od 300 stanovnika više od 30 su staračka i samačka domaćinstva, uglavnom ženska. Zimi kada zaveje, ja moram prva da stignem do njih, deca su daleko, rođaka nema. Starice su same i bolesne u planinskom bespuću. Tada žena ženi prva stiže u pomoć – kaže Svetlana i naglašava da je zdravstvena zaštita žena na selu kompleksan problem.

Mnoge nemaju zdravstveno osiguranje, druge nisu svesne značaja preventivnih pregleda: – Problem su predrasude i nasleđene navike u načina života, ishrani… Mi dva puta godišnje organizujemo dolazak ginekologa i preventivne preglede. Žene na selu najčešće obolevaju od hipertenzije i dijabetesa, ali u poslednje vreme u porastu je obolevanje od raka dojke i grlića materice. Mnogo toga treba promeniti da bi se to promenilo.

Naša sagovornica kao važno ističe da je sa mladim ženama je lakše raditi, prihvataju savete, emancipovane su: – Žive boljim životom i znaju da se, kad je potrebno, izbore za svoja prava.

Kao i u drugim delovima Srbije, pa i regiona, rodno zasnovano nasilje izraženije je na seoskom području nego u gradu. To beleži i Centar za socijalni rad opštine Brus, no broj prijavljenih slučajeva ne odslikava realno stanje na terenu, jer žene na selu, najčešće, nisu ni svesne nasilja kome su izložene, smatrajući ga normalnom pojavom ili, pak, nemaju dovoljno hrabrosti da prebrode predrasude i prijave svoje muževe.

Pored partnerskog u porastu je i nasilje dece nad roditeljima. Socijalni radnici ističu da je najzastupljenije fizičko nasilje, zatim slede seksualno i psihičko.

Dolazak Albanki u sela

Mnogi muškarci koji nisu mogli da se ožene ovde, životnu sreću su pronašli u Albaniji. Prva generacija dece rođene u mešovitim brakovima stasala je za školu, pa zahvaljujući njima deo škola još radi. Među prvima u potkopaoničko selo Kriva Reka stigla je tada devetnaestogodišnja Elda:

– ‘Zadovoljna sam životom u Krivoj Reci. Sve stignem da uradim. Muž mi je dobar. Kada sam došla, bila mi je živa i svekrva, lepo su me svi prihvatili. I njegove sestre i rođaci i selo. Bilo je veliko veselje. Moji dolaze i mi idemo kod njih. U selu ima još nekoliko Albanki, jedna mi je prva komšinica, idemo jedni kod drugih.’

Patrijarhalno vaspitane Albanke se odlično uklapaju u tradicionalne porodične odnose koji vladaju u našim selima. Prihvataju naš način života, obaveze, brzo nauče jezik i svojim dolaskom ožive mnoga ognjišta koja su bila pred gašenjem. U početku prihvaćene sa nepoverenjem, Albanke su u međuvremenu preuzele na sebe sav teret žene-domaćice u srpskoj tradicionalnoj seoskoj porodici.

BRANKICA JANKOVIĆ: Lokalna zajednica prva da pomogne

– Nekoliko istraživanja koje smo sproveli ukazuju na to da je starijim osobama u Srbiji teže nego mlađima. Teže je starijim ženama nego muškarcima, a još teže starijim ženama na selu nego starijim ženama u gradu. Starije žene su često diskriminisane a neretko trpe nasilje – kaže za Danas poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

Rezultati istraživanja ukazuju da starije žene kao najveći problem ističu tešku materijalnu situaciju i to što teško dolaze do lekara.

– A i kada dođu do lekara, nije retko da se zdravstveni radnici prema njima, zbog starosti, ophode sa manje poštovanja. Starije žene najčešće nisu dovoljno upoznate sa pravima, a i kada jesu teško ih ostvaruju. Pomoć treba da se nađe u samoj lokalnoj zajednici.

Žene na uglavnom imaju manje prihode od koleginica u gradu, a neretko i u kasnim godinama moraju da brinu o celom domaćinstvu: – Prema našem poslednjem istraživanju, čak trećina žena na selu kaže da ima više posla u kući nego što je u stanju da podnese. Uz sve to dodajte i samoću, jer mnoge ni kilometrima u okruženju nemaju komšije. Ali samoća je problem i starijih žena u gradu.

Janković ukazuje i na još jedan porazan podatak: svega petina uspeva da redovno plati mesečne troškove bez problema, ali i na to da polovina finansijski pomaže mlađima:

– Starije žene se suočavaju i sa finansijskim nasiljem, ali često nisu svesne da su žrtve jer ih koriste osobe iz njima bliskog okruženja.

No, iako na sebe troše najmanje ili skoro ništa osim za osnovne životne potrebe, većina kaže da nije nezadovoljna, očekuju promene nabolje, ali svesne su da se one ne dešavaju preko noći.

Tekst je deo projekta „Položaj žena u javnom i političkom životu Brusa“, koji se sufinansira sredstvima opštine Brus. Stavovi izneti u medijskom prilogu nužno ne odražavaju stavove organa koji sufinansira projekat