Najtežim pacijentima omogućiti primanje terapije kod kuće ili u domu zdravlja

Tako bi , navode, najteži pacijenti uštedeli vreme i novac i manje se izlagali zarazi odlazeći na terapije u referetne centre, često putujući i po stotinak kilometara.

Veliki korak u lečenju mnogih teških bolesti načinjen je pojavom bioloških terapija koje su se pokazale kao mnogo efikasnije od tradicionalnih u lečenju mnogih oboljenja, naročito onkoloških i autoimunih.

Uz sve prednosti koje pružaju pacijentima biološke terapije imaju i jednu specifičnost, a to je da su pacijenti morali da ih primaju na klinici ili bolnici, a davanje biološkog leka može da traje dosta dugo. Zbog toga, udruženja predlažu da se kod lekova kod kojih je to moguće, sa infuzionog načina davanja pređe na davanje potkožnih injekcija, koje mogu da se daju i kod kuće ili u najbližoj ambulanti za samo nekoliko sekundi.

Terapija produžava život

Doktorka Ivana Božović- Spasojević, medikalni onkolog Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, kaže da je inovativna terapija veoma važna oblast onkologije i da se sada sve više govori o prelasku sa intravenskog na subkutanu terapiju. Ovim načinom davanja terapije produžava se život pacijenta i kvalitet njihovog života.

“Veoma je važno da izađemo pacijentima u susret, kako bi se biološka terapija davala u bolnicama u mestima u kojima oni žive. Veliki broj lekova sa takozvane C liste je centralizovan i daje se samo u tercijalnim zdravstvenim ustanovama. Analize su pokazale da davanje terapija pacijentima u mestima u kojima žive omogućavaju značajne uštede u vremenu, prostoru i medicinskom kadru. To nama otvara prostor za nove inovativne lekove, što je za ovu vrstu pacijenata veoma značajno”, navodi naša sagovornica.

Subkutano davanje leka u kućnim uslovima za pacijente obolelele od raka dojke do sada nije bilo moguće u Srbiji, ali jeste u zemljama Zapadne Evrope, poput Velike Britanije i Francuske koji ovakvu formulaciju leka dugi niz godina omogućavaju pacijentima u kućnim uslovima. Pacijenti su za to prošli odgovarajuće obuke kao i medicinske sestre i tehničari, koji odlaze u kuće obolelih i daju im terapiju.

“Ukoliko se ovakva mogućnost dobijanja terapije uvede za pacijente obolele od raka dojke znači da pacijentkinja iz nekog grada u Srbiji više neće morati po terapiju na Institut za onkologiju”, tvrdi Božović – Spasojević.

Polovina putuje 50 i više kilometara

Vesna Bondžić, predsednica Udruženja pacijenata obolelih od raka dojke ŽC „Milica“ navodi da oko 50 odsto žena sa kojima je ona u kontaktu, putuje 50 i više kilometara u jednom pravcu iz svojih mesta da bi primili potrebnu trapiju, koja traje nekoliko minuta. Neke su zbog prirode bolesti u invalidskoj penziji i žive od 16 hiljada dinara mesečno.

“One moraju same da finansiraju troškove prevoza do udaljenih mesta gde treba da prime terapiju. Zato se zalažemo da terapija bude dostupnija  ženama koje žive na selu jer one su primorane da menjanjaju po nekoliko autobusa da bi stigle do prvog većeg grada. Ovaj način davanja terapije je veoma važan posebno u vreme pandemije”, zaključuje Bondžić.

Predsednica Udruženja pacijenata obolelih od reumatskih bolesti Srbije dr Mirjana Lapčević otvrdila je da je deo reumatoloških pacijenata na biološkoj terapiji već počeo da je prima subkutano, odnosno potkožno.

“Svi pacijenti koji su primali biološku terapiju intravenozno prebačeni su na dobijanje takozvane subkutane terapije u dogovoru sa reumatolozima. Medicinske sestre sa reumatoloških klinika obučile su pacijente kojima je neophodna takva terapija da je primenjuju kod kuće. Terapija je unapred pripremljena i potpuno je komforma u kućnim uslovima. Daje se jednom nedeljno ili jednom u dve nedelje, zavisno o kojoj vrsti biološkog leka je reč. Važno je da se takav način terapije pokazao vrlo delotvoran, a to istovremeno i smanjuje pritisak na bolničke centre”, kaže Lapčević.

Važna procedura

Maja Kocić, predsednica Udruženja pacijenata obolelih od limfoma “Lipa” naglašava da se supkutana formulacija leka već par godina primenjuje u svim referentnim ustanovama gde se leče pacijenti sa non hočkinovim limfomom, folikularnim ili difuznim limfomom krupnih B ćelija.

To su: Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, Klinika za hematologiju KC Srbije, KBC Bežanijska Kosa, Klinika za hematologiju KC Vojvodine, Institut za onkologiju Vojvodine, Klinika za hematologiju i kliničku imunologiju KC Niš, Klinika za onkologiju KC Niš, Klinika za hematologiju KC Kragujevac, Vojnomedicinska akademija i KBC „Zemun“.

“Ovaj lek treba primenjivati pod strogim nadzorom iskusnog lekara specijaliste, u bolničkom okruženju. Postoji tačna procedura davanja leka, te se pre svake primene leka uvek treba primeniti određena premedikacija. Čak i kod pacijenata koji su primali lek intravenskom infuzijom može da se izvrši  prevođenje na formulaciju za supkutanu primenu”, navodi Kocić.

Pacijenti koji lek primaju u vidu potkožne injekcije navode da je za njih ovo mnogo komforniji način, ne osećaju izražene tegobe, vreme provedeno u bolnici je znatno kraće jer davanje terapije traje svega 5 minuta, te je i rizik od eventualnog zaražavanja virusnim infekcijama sveden na minimum. Sve ovo značajno utiče na povećani kvalitet života i lečenja pacijenata sa NHL.