Najuspešnija matematičarka Srbije odlazi na Kembridž

Po svemu posebna, kako to kaže direktorka Matematičke gimnazije Mirjana Katić, Jeleni je pošlo za rukom ono što malo kome uspeva – da dobije ponude i pune stipendije za nastavak školovanja na čak tri prestižna svetska univerziteta – američkim Prinstonu i MIT-u i britanskom Triniti koledžu u Kembridžu, na kome će od jeseni studirati. Zašto baš Kembridž, pitamo Jelenu na početku razgovora za Danas.

– Mislim da meni lično više odgovara Kembridž. Nisam imala priliku da posetim Ameriku i vidim kako je na MIT-u i Prinstonu, ali sam stekla utisak da su ta dva univerziteta možda više za ljude kojima treba vremena da vide da li će se baviti naukom i da isprobaju druge stvari. To je super, ali mene je baš privuklo kod Kembridža to što odmah usmerava na nauku i što ima supervizije pored predavanja. To su časovi dva učenika na jednog profesora u kojima on priča „kul“ stvari van kursa i gde se rade zadaci koji prate predavanja. Baš zbog tih supervizija i činjenice da je Kembridž malo mesto, studenti imaju bliži kontakt sa profesorima. Svakako, sva tri univerziteta su neverovatna za moju oblast i bila bih presrećna na svakom – ističe Jelena.

Procedure upisa se na ovim univerzitetima razlikuju od prijemnih ispita u Srbiji. Jelena je išla na intervju u Englesku, dok je za MIT i Prinston intervju imala preko Skajpa.

– U Engleskoj to funkcioniše na sledeći način: prijaviš se, oni te pozovu na intervju, tamo sat vremena radiš 10 zadataka i posle toga 45 minuta pričaš o tim zadacima sa dva profesora koja ti dodele. To je bilo neverovatno iskustvo, jer su profesori na Kembridžu jako dobri. Jedan od ta dva koji je mene intervjuisao ima Fildsovu medalju, što je u matematici ekvivalent Nobelovoj nagradi – ističe Jelena.

U Americi je, dodaje, procedura nešto drugačija. Prijava je opširnija, piše se pet eseja, a nakon toga kandidatu dodele nekog iz matične zemlje da s njim razgovara.

– Taj intervju je prilično neformalan, više služi da shvatiš kako je tamo i da pitaš šta te zanima. Ne testiraju te u tvojoj oblasti, već to crpe iz prijave (vannastavnih aktivnosti, takmičenja…). Takođe, tek u drugoj godini se usmeravaš na oblast koja te zanima, a u Engleskoj se to radi već u prijavi – objašnjava sagovornica Danasa.

Veruje da su rezultati koje je postigla na brojnim takmičenjima bili presudni za dobijanje punih stipendija i poziva da studira na tri vrhunska univerziteta, ali napominje da to nije jedini razlog. Jelena ističe da ima dosta đaka iz njene škole koji se nisu mnogo upuštali u takmičenja, ali su dobili mesta na Kembridžu i u Americi.

– Na intervjuu u Kembridžu imaš priliku da im pokažeš da si dobar, a za Ameriku treba da se potrudiš da im predočiš kroz eseje sve što si radio van škole i da pokažeš kreativnost i izazove s kojima si se suočio – pojašnjava Jelena.

Svojim najvećim dostignućem smatra zlatnu medalju na Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi u Batu prošle godine.

– U tom takmičenju učestvuje oko 111 zemalja, sa oko 650 učesnika. Tamo sam bila sedma na svetu (zlato osvaja oko 50 učesnika) sa 41 bodom od 42, što je neverovatan uspeh za Srbiju – kaže Jelena.

U budućnosti bi volela da se bavi istraživanjem u nekoj oblasti matematike, a na pitanje da li sebe vidi u Srbiji po završetku školovanja odgovara da nije sigurna gde će biti u budućnosti jer ima previše faktora koji će na to uticati. Sada joj se čini da bi posle doktorata volela da menja mesta u kojima će živeti neko vreme.

Neprocenjiva drugarstva

– Drugovi sa istim interesovanjima je najvrednije što sam stekla u Matematičkoj gimnaziji. Oni su mi, zajedno sa profesorima i spoljnim saradnicima koje sam upoznala tokom školovanja, dosta pomogli u napredovanju. Matematička gimnazija je savršeno mesto za nekoga koga zanimaju matematika, fizika ili informatika, jer okuplja takve ljude i onda imaju priliku da prikupe mnogo znanja i motivacije. Svakako smo se tokom školovanja non-stop žalili na razne stvari, i baš mi je drago što je sve to gotovo sad, ali stvarno Srbija ima nerealnu sreću što postoji takvo mesto i treba da ih ima više – odgovara Jelena na pitanje po čemu će pamtiti svoju srednju školu i da li ima nešto što joj se nije dopadalo i što bi promenila da može.