Najužim centrom gospodare čopori

Broj tužbi građana sudu protiv opštine Pirot za naknadu nematerijalne ili materijalne štete nastale usled ujeda pasa lutalica povećan je poslednjih meseci. Štetu isplaćuju opština i JP „Komunalac“.

Šef Odeljenja za stambeno komunalnu delatnost u SO Bojan Pešić kaže da su psi lutalice u Pirotu veliki problem i da su lokalne samouprave po novom zakonu dužne da izgrade prihvatilište za pse. Obavezna je i sterilizacija i obeležavanje pasa lutalica.

– Pri kraju smo da izaberemo najbolju lokaciju na kojoj bi se izgradilo ovo prihvatilište za napuštene životinje. Posle toga se radi projekat. U ovom trenutku ne znamo koliko će to da košta. Nadam se da će na proleće početi izgradnja ovog azila. Nisu problem samo psi lutalice. Ima mnogo neodgovornih vlasnika pasa koji namerno puštaju svoje pse na ulicu. U najskorije vreme će biti sankcionisano puštanje vlasničkih pasa na ulicu i njihov nekontrolisan izlazak na ulicu, trgove i javne površine. Uhvaćeni psi ne samo što će biti sterilisani i čipovani nego će imati i svoju kartu sa fotografijom – napominje Pešić.

Opštinski javni pravobranilac Dejan Živković kaže da su prošle i ove godine u dva slučaja ujeda pasa oštećenim građanima isplatili po 80.000 dinara za sudsko poravnanje, mada su zahtevi bili mnogo veći.

– U toku je sedam sudskih postupaka, a očekujemo još dve tužbe, odnosno zahteva za vansudsko poravnanje. U odnosu na druge gradove to nije mnogo, ali je za nas to veliki izdatak ako se zna da opštinski budžet iznosi 900 miliona dinara – kaže Živković.

Da bi se smanjila procedura i izbegle sudske parnice i troškovi, na poslednjoj sednici SO Pirot usvojen je Pravilnik o postupku i načinu rešavanja zahteva građana za naknadu štete nastale usled ujeda pasa lutalica. Ovim pravilnikom je građanima data mogućnost da svoje zahteve za naknadu štete reše vansudskim poravnanjem.

– Uz Pravilnik je propisan i obrazac na kome građani koji su pretrpeli štetu mogu da podnesu zahtev Opštinskom javnom pravobranilaštvu i da uz zahtev prilože i određenu medicinsku dokumentaciju. Posle sve to razmatra komisija i predlaže pravobranilaštvu da li da prihvati ili odbije zahtev na određenu sumu i zaključi vansudsko poravnanje – kaže Dejan Živković, napominjući da građanima i dalje ostaje mogućnost da svoje zahteve reše sudskim putem.

Zamenik direktora JP „Komunalac“ Boban Tolić kaže da se, koliko god se trudili da pohvataju sve pse lutalice, ovaj problem teško rešava.

– Obaveza „Komunalca“ je da godišnje hvata oko 1.000 pasa, a šinteri uhvate i 1.200 pasa. Posle usvajanja novog zakona nema više eutanazije, već se oni sterilišu, čipuju, vakcinišu i onda puštaju na ulicu. U gradu postoji veliki broj tih pasa. Jedno od rešenja je izgradnja tog prihvatilišta gde bi se 250 do 300 pasa čuvalo i sklonilo sa gradskih prostora. Formirali smo Zoohigijensku službu. Međutim, azil neće biti rešenje ako se ne izmene opštinske odluke, način čuvanja pasa i odgovornost vlasnika. U svakom slučaju, azil bi smanjio broj pasa lutalica na ulicama. Sada je mnogima najlakše da ako pse ili štenad ne žele da čuvaju, puste na ulice. Verovatno će biti propisano da se sterilišu i kućni ljubimci – kaže Tolić.

Pasa lutalica ima svuda u gradu, a nekoliko ujeda se desilo u samom centru grada.

– U centru grada određeni broj građana skuplja te pse. Oni žele da čuvaju pse, ali na gradskom trgu, a ne u svojim stanovima i dvorištima. Oni ih hrane i sve je veći broj pasa koji šeta na trgu u centru grada. Dok se ranije vršila eutanazija, imali smo problema sa građanima koje su ujeli psi ili su ih napali i uplašili. Negde su to bile ozbiljnije povrede ili samo ogrebotine. Svake godine je bilo desetak tužbi. Određeni broj predmeta rešili smo vansudskim poravnanjem i odštete se kreću od 50 do 60.000 dinara, a na ime sudskih presuda odštete se kreću od 200.000 pa do 400.000 dinara, koje smo u obavezi da isplatimo. Nije problem da mi uhvatimo pse, nego je problem šta da radimo sa njima. Nemamo gde da ih čuvamo. I kad bude izgrađeno to prihvatilište, moći ćemo da primimo do 300 pasa. Šta će biti sa ostalima – pita Tolić.

Svakodnevna slika

– Svakodnevno gledam čopor razjarenih pasa na pojedinim mestima u gradu. Centrom grada više ne može da se prođe od njih. Oni idu u čoporu i prate šta nosimo u kesama i torbama. Pre neki dan sam se jedva odbranila od jedne grupe lutalica koje su me pratile u stopu. Na trgu je bilo mnogo dece i pre neki dan sam bila svedok kad je jedan pas napao devojčicu. Na svu sreću, ljudi koji su bili u blizini bili su veoma prisebni i uspeli da ih oteraju. To je svakodnevna slika na pirotskim ulicama i trgovima – kaže Dragana R. iz Pirota.

Proglašena opasnost od besnila kod Bora

Bor – Rešenjem Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Boru i Krivelju, selu u borskoj opštini, proglašena je opasnost od besnila budući da je na području između Slatine i Bora pronađena besna lisica i besan pas u Krivelju. Područje u poluprečniku od najmanje tri kilometra od žarišta u Boru i Krivelju proglašeno je zaraženim, a ugroženim od besnila područje u poluprečniku od najmanje deset kilometara. Na zaraženom i ugroženom području, u skladu sa rešenjem nadležnog ministarstva, biće sprovedene zakonom predviđene mere radi suzbijanja i iskorenjivanja besnila. J. B. K.