Najvažniji je krov nad glavom

* Gledajući unazad, da li je bilo teže obezbediti finansijsku ili pravnu pomoć?

– Od 1997. godine dosad utrošeno je više od 29 miliona dolara na finansiranje projekata u kojima se naravno teži da se najvažniji problemi izbegličke populacije reše. Izbegli i raseljeni se suočavaju sa nizom problema. Oni su uplašeni, dezorijentisani i potrebna im je u svakom slučaju pomoć. Prvo i prvenstveno neki krov nad glavom, ono što je davano u početku. Međutim sada, posle ovoliko godina, problemi su zaista obezbediti neko trajno stambeno rešenje porodicama, tako da se naši projekti trude da u svakom slučaju obezbede trajna stambena rešenja. To mogu biti socijalni stanovi u zavisnosti od potrebe ljudi, mogu biti seoska domaćinstva, a mogu biti i neke montažne kuće. Ljudi često nemaju čak ni lična dokumenta, nemaju potvrde o davanju penzija, o doprinosima za penzije, nemaju potvrde o zaposlenju, znači to su neka pitanja koja mi pokušavamo da rešimo zajedno sa njima kroz naše projekte. Takođe, pitanje povratka svojine u zemlji porekla i tako dalje.

* Nekim porodicama je obezbeđena pomoć u vidu materijala za osnivanje sopstvenog posla. Po kom osnovu birate osobe koje će dobiti pomoć?

– Projekti koje finansira američka vlada se implementiraju u saradnji sa partnerima. To su nevladine organizacije, kako međunarodne tako i lokalne. Njihovi stručni timovi izlaze na teren, upoznaju se sa ljudima, porodicama kroz jedan intervju, pokušavaju da utvrde njihovo stanje kako socijalno, imovinsko, tako i psihičko – pokušavaju da prosto utvrde koja su to najbolja rešenja za njihovo ekonomsko osnaživanje.

* Šta se od tih pomoći pokazalo kao najefikasnije rešenje?

– Ekonomski grantovi su grantovi koji su otprilike do 2.000 dolara, koji se daju porodicama koje zadovoljavaju, ili individuama, koje zadovoljavaju kriterijume, što znači moraju biti ili raseljena lica ili izbeglice u potrebi, i sa njima se prosto zajedno sarađuje, radi da bi se identifikovale veštine koje oni imaju, njihova interesovanja. Tako da ukoliko se neko bavi obradom zemlje, onda se trudimo da im damo staklenike ili neke druge mašine kojima mogu da obrađuju zemlju. Ukoliko je neko bio automehaničar, onda se obično interesuju za neke mašine koje će im omogućiti da se i dalje bave tim zanatima. Tako da uvek ta ekonomska rešenja zaista zavise od znanje, veštine i potrebe porodice ili individue.

* Šta je, po vašem mišljenju, najbitnije rešavati sada?

– Mi naše projekte implementiramo u saradnji sa Vladom Srbije, i naročito Komesarijatom za izbeglice. Tesno sarađujemo sa Komesarijatom za izbeglice kako bi se identifikovali ljudi u centrima koju su prosto planirani da se zatvore, i onda se tim ljudima nude adekvatna stambena rešenja. Takođe, naravno treba još uvek rešiti dosta pravnih pitanja, naročito raseljenih lica sa Kosova, znači povraćaj svojine, pitanja nekih ličnih papira, potvrda o radnom stažu i tako dalje. Kroz naše projekte trudimo se da prosto sveobuhvatno nekako pomognemo tim licima, znači da im pomognemo da zajedno sa njima identifikujemo koja bi najbolja stambena rešenja bila za njih. Ukoliko imaju neku svojinu nastojimo da im pomognemo besplatnim pravnim savetima kako da svoje zahteve za tu svojinu pravno procesuiraju. Dalje, pomažemo im kroz ekonomske grantove kako da se ekonomski osnaže, da osmisle neki novi izvor prihoda, tako da stvarno ja mislim da ima puno problema ali trudimo se bar koliko je moguće da im pomognemo sveobuhvatno kako bi se osećali prosto bolje u novoj sredini, kako bi se lakše integrisali, ukoliko je naravno to njihov izbor.