Najveća afera u istoriji engleskog bankarstva

Hatri je svoju presudu u kojoj su ga kaznili najvećom merom koju je tadašnji zakon predviđao za takva dela saslušao stojeći.

Na kraju presude Čarls je pao u nesvest.

Naime, to je bilo vreme početka velike ekononske krize kada je Hatri bio član velikog broja akcionarskih društava i spremao se da postane finansijski direktor Sitija.

Počeo je bez ičega, prenosi Pravda.

Pozajmio je novac i otvorio malu banku u Sitiju koja je davala jeftine kredite sitnom privrednom svetu.

Emitovanjem novih akcija pridobio je svež kapital.

Ubrzo zatim Čarls je propao.

Nestao je iz Londona da bi umakao kazni.

Posle nekog vremena ponovo se pojavio u Sitiju i sa lažnim identitetom obavljao poslove koji su ga finansijski izvukli.

Kupio je patent za automatski fotoaparat i osnovao akcionarsko društvo za iskorišćavanje pronalazaka.

Preduzeće je propalo kao i prethodno usled špekulacija, a Hatri je povukao za sobom hiljade lakovernih ulagača.

Čarls je u zatvoru proveo devet godina. Dosta je razmišljao o svom životu za to vreme.

Nakon izlaska iz zatvora propovedao je spas čovečanstva na osnovu privrednog sistema koji je sam stvorio.

Izradio je plan o raseljavanju gusto naseljenih oblasti u razne krajeve sveta.

Mislio je da je to način sprečavanja krize.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Iste godine, pored velike ekonomske krize, svet je pogodilo i ratno stanje.

Petog septembra 1939. godine Jugoslavija je iznela stav o tadašnjoj međunarodnoj situaciji.

Kako prenosi Vreme, stav Jugoslavije je bio da ostane dosledna svojoj politici i negovanju prijateljskih odnosa sa svim velikim silama.

Pored toga, ideja je bila i unapređivanje postojećih dobrih odnosa sa susedima i neutralnost u sukobima.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke. 

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.