Najveća eko-investicija u Srbiji

Ugovor sa nemačkim konzorcijumom „ Dobersek- Meler“ o izgradnji novog sistema potpisan je pre nepune tri godine, a za realizaciju ovog investicionog projekta vrednog 35 miliona evra, sredstva u visini od 25 miliona obezbedjena su iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, a preostalih 10 miliona evra iz sopstvenih izvora Elektroprivrede Srbije. Novim sistemom odlaganja pepela sprečeno je njegovo razvejavanje a na novoizgradjenoj deponiji, savremenim tehnološkim rešenjima, obezbedjena je zaštita ne samo zemljišta, nego i podzemnih vodotokova od eventualnog zagadjivanja, što je posebno značajno sa aspekta zaštite životne sredine u okruženju ovih energetskih objekata. Izgradnjom silosa za pepeo i šljaku stvorena su tehnološka rešenja i za korišćenje pepela u gradjevinskoj industriji i putogradnji što se u svetu odavno primenjuje.

Svečanosti u ovoj kompaniji koja poslednjih godina beleži rekordne rezultate u proizvodnji uglja i električne energije, prisustvovali su Ivica Dačić, potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije, Petar Škundrić, ministar za rudarstvo i energetiku, Oliver Dulić, ministar za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje, Dragomir Marković, generalni direKtor EPS- a, nosioci konzorcijuma “Dobersek- Meler” i predstavnici lokalne samouprave.

NAJVEćI EKOLOšKI PROJEKAT

-Ovo je najveći ekološki projekat koji je Privredno društvo TE – KO Kostolac ikada radilo. Uradili smo dva dominantna dela projekta, to je izrada cele trase u dužini od 6, 5 kilometara i izrada kompletnog odlagališta u Ćirikovcu. Idejni projekat je urađen od strane “ Energoprojekta” i Rudarskog instituta, a ugovor je potpisan oktobra 2006. godine i naravno u nastavku vremena je korišćen period da se urade idejni i glavni projekti, ukupna dokumentacija i samo izvođenje celog projekta. Kao što je poznato, iz termoelektrane “ Drmno” se godišnje evakuiše, a i planiramo u narednom periodu da godišnja evakuacija pepela bude na nivou od 1, 5 milion tona. Sa projektom koji danas puštamo u rad mislim da smo stavili tačku na pitanje zagađenja životne sredine od strane pepela i šljake, i to kad su u pitanju sva tri vida zagadjenja koja su dosta poznata stanovnicima ovog kraja. To je pre svega aerozagađenje, odnosno razvejavanje tih sitnih frakcija pepela vetrom, drugo, ne manje važno, zagađenje podzemnih voda koje smo eliminisali posebnim postupkom izolovanja samog odlagališta, i naravno zemljišta. Privredno društvo je do sada u zaštitu životne sredine uložiilo takođe značajna sredstva na rekonstrukciji elektrofilterskih postrojenja, pre svega ovde, u staroj elektrani kako je mi zovemo- A elektrani gde je izvršena potpuna zamena filterima nove generacije saglasno evropskoj regulativi, odnosno ispod 50 miligrama. Obavili smo rekontrukciju jednog filtera u termoelektrani “ Drmno” gde smo bitno smanjili emisiju, a tu je u planu takođe kompletna zamena elektrofiltera na oba bloka tako da najdalje do 2012 godine imaćemo zaokružen sistem zaštite životne sredine. Sistem koji danas puštamo u pogon spada u vrlo moderno postrojenje sa značajnim tehnološkim rešenjima, zadovoljstvo mi je reći što su primenjena savremena tehnološka rešenja za ovakav vid mašinskih, odnosno elektro instalacija. U našem Privrednom društvu još dodatno je važno to što puštanje u pogon ovog postrojenja otvara mogućnost za zapošljavanje još pedeset novih radnika. Za funkcionisanje ovog postrojenja obezbedili smo sve potrebne dozvole i saglasnosti za deo projekta koji se odnosi na krug termoelektrane. Što se tiče za deo postrojenja van kruga termoelektrane, pošto se to radi saglasno Zakonu o rudarstvu, tu imamo dozvolu za rudarske radove, a od strane Ministarstva imamo izdatu dozvolu za probni rad celog postrojenja, naglasio je na kraju svog izlaganja direktor Jovanović i pozvao prisutne da pogledaju kraću filmsku prezentaciju ovog projekta.

Petar Škundrić, ministar za rudarstvo i energetiku potvrdio je reči direktora Jovanovića da je u pitanju jedan od najznačajnijih projekata koji je realizovan sa stanovišta i energetike i zaštite životne sredine, jer će omogućiti u narednom periodu, za vreme eksploatacije Termoelektrane „Kostolac- B“ da ona normalno radi, proizvodi električnu energiju ne zagađujući pritom životnu sredinu.

-Ali i više od toga, jer će omogućiti da deo nuzproizvoda, kao što su elektrofilterski pepeo i šljaka mogu na funkcionalan način da se koriste kao sirovina za građevinske materijale i slično, pošto tehničko- tehnološka rešenja koja su u okviru ovog projekta postavljena omogućuju funkcionalan i efikasan način korišćenja pomenutih sirovina. Reč je o objektivno kapitalno- intenzivnom projektu u smislu naše budućnosti i verujem da će i drugi projekat koji se odnosi na rešavanje otpepeljivanja i uklanjanja šljake iz sistema „A“ takođe biti uspešno rešen u narednih nekoliko godina. Time će deo naše strategije i deo opredeljenja zapisanih u Beloj knjizi Elektroprivrede Srbije biti u potpunosti zadovoljeni i ostvareni čime na najdirektniji način EPS, privredu Srbije i Srbiju uključujemo u standarde koji se primenjuju danas u razvijenim zemljama Evropske unije. Važno je pomenuti u ovom trenutku da je EPS, a u okviru istog Privredno društvo „TE- KO Kostolac“ jedno od najvažnijih privrednih društava u smislu investicionih zahvata koji se odvijaju u poslednjih nekoliko godina. Elektroprivreda Srbije je u poslednjim godinama investirala oko 1, 5 milijardu evra, a u okviru Privrednog društva u Kostolcu trenutno imamo investicione zahvate, van ovog koji je okončan, a koji su takođe vezani s jedne strane za povećanje stabilnosti i sigurnosti u proizvodnji električne energije i povećanje energetske efikasnosti sistema ali i zaštite životne sredine, projekte vredne oko 85 miliona evra i koji su u toku. Važno je reći i da smo u okviru EPS- a i PD „TE- KO Kostolac“ okončali sve predradnje u vezi sa paket aranžmanom sa NR Kinom, odnosno, finansiranjem pod najpovoljnijim uslovima ovog projekta. Opšti komercijalni ugovor je sačinjen, prošao je sve procedure. Njegova ukupna vrednost je na nivou 1, 6 milijardi.

„OčISTIMO SRBIJU”

-Iako Oliver Dulić i ja imamo sličan slogan u delovanju- “ Očistimo Srbiju”, u svakom slučaju veoma mi je drago što se danas nalazimo ovde gde možemo nešto da uradimo ne očekujući pritom da zbog toga dobijemo neke glasove na izborima, ili da je u pitanju neka predizborna kampanja, već da zaista pustimo u pogon projekat koji je završen. Velika je stvar što je i država Srbija počela da sistemski rešava pitanje zaštite životne sredine, jer obično u svim vladama, a pošto se dugo godina bavim politikom, obično Ministarstvo ekologije je kako kad, nekad je postojalo, nekad nije, bilo u okrilju drugog, trećeg ministarstva jer je taj problem uvek smatran problemom nižeg značaja u odnosu na možda neke veće društvene ili političke problem koje smo kao država i narod imali. Ali i era klimatskih promena u kojoj živimo, u kojoj se nalazi čitav svet, a sa kojim je suočeno i ministarstvo unutrašnjih poslova, primorava nas jer gotovo u isto vreme treba da se borimo protiv požara i protiv poplava što nikada nije bilo u istoriji naše zemlje. Svima nama definitivno se nameće jedno jedino pitanje, a to je da vidimo gde je kraj eksploatisanja prirode na štetu budućnosti ove planete i svih njenih građana pojedinačno. Zato je veoma važno da država Srbije i javna preduzeća čiji je ona osnivač poštuju pre svega pravo ljudi I dece da imaju budućnost u zdravoj životnoj sredini, naglasio je između ostalog ministar Dačić.

– Danas imamo razlog da budemo ponosni, u pitanju je ogromna investicija za koju je možda neko mogao da tvrdi da je trošenje para ne shvatajući da svako ulaganje u zaštitu životne sredine u budućnosti štedi. Štedi pre svega novac za Fond zdravstvene zaštite, za lečenje ljudi koji oboljevaju kada se u životnu sredinu ne ulaže, štedi ono što je najvažnije, a to je ljudski resurs. Rečju, štedi sve one kapacitete koje mi danas koristimo, a koje treba da ostavimo na korišćenje i na dobru upotrebu i našoj deci. Iz tog razloga je ova investicija važna. U ovom trenutku Srbija ima slab bilans kada su u pitanju deponije. Samo nekoliko deponija u našoj državi ima ovaj moderan sistem koji ćemo danas videti ovde u Kostolcu. Samo nekoliko deponija ne predstavlja opterećenje životne sredine u smislu otpadnih voda koje odlaze direktno u vodotokove, i direktno u vodozahvate ostavljajući generacijama i generacijama sigurne posledice uticaja na njihovo zdravlje. Sve otpadne vode, dolazile one iz Kostolca ili dolazile sa običnih deponija u sebi sadrže teške metale koji direktno izaziovaju i oštećenje ploda, rađanje dece sa deformitetima, maligne bolesti, veliki broj genskih mutacija koje stvaraju ogromne probleme generacijama koje dolaze. I to nije samo teorija, to je praksa koja se dešava nama. Danas, ovom investicijom uspeli smo da sačuvamo ono što je najvažnije, a to je zdravlje buduće generacije na ovom prostoru, istakao je Oliver Dulić, ministar za zaštitu zdravlja i prostorno planiranje.

Na svečanosti u Kostolcu Albin Dobersek, direktor nemačke kompanije “ Dobersek- Meler”, jedne od izvođača radova na ovom projektu, uručio je na poklon Domu zdravlja Kostolac ključeve automobila, a potom su gosti obišli Termoelektranu “ B” i novo odlagalište pepela i šljake na kopu “ Ćirikovac”.

POKRENUT PROJEKAT I ZA TE- KO „A“

-Danas smo zvanično pustili postrojenje. Još uvej je to probni rad. U pitanju je složen tehnološki postupak koji funkcioniše tako što se ispod energetskih kotlova izuzima pepeo, šljaka, na poseban način se odvodi u silose i omogućuje industrijsku upotrebu. Inače, u daljem lancu, cevovodom dugim 6, 5 kilometara iz silosa hidrauličkim transportom ta mešavina pepela, šljake i vode se transportuje na odlagalište u otkopanom delu bivšeg kopa „Ćirikovac“. Tu se odlaže u prostor koji je potpuno vodonepropustno izolovan sa dve barijere. Na taj način štitimo životnu sredinu po tri osnova, od aerozagađenja, proceđivanja u podzemne vode i zaštitu zemljište. Time se potpuno zaokružuje projekat zaštite životne sredine što se tiče odlaganja pepela i šljake. Takav projekat smo već pokrenuli i za drugu Termoelektranu, takođe od kreditnih sredstava. Obavljen je tender i radi se projektna dokumentacija. Očekivana vrednost tog projekta je oko 20 miliona evra, napomenuo je direktor Jovanović brojnoj novinarskoj ekipi prilikom obilaska deponije na kopu „ Ćirikovac“.