Najveća pretnja budućnosti planete

Međunarodni organizovani kriminal postao je „životinja“ vredna dva triliona dolara i preti da izopači demokratije širom sveta i rasplamsa već opasne nivoe globalne nejednakosti, upozorava se u novoj studiji UN.
Dok se svet bogati, nemilosrdan porast stope organizovanog kriminala pojavljuje se kao jedna od najjačih pretnji budućnosti planete, zajedno s globalnim zagrevanjem i nedostatkom pijaće vode, navodi se u studiji Svetske federacije UN. Godišnje hvatanje kriminalnih bandi širom sveta približno je ekvivalentno britanskom bruto društvenom proizvodu, ili dva puta spojenim budžetima za odbranu u svetu. Polovina sume se plaća za mita, trend koji će bogate i moćne učiniti još bogatijim.
Ukupno 225 najbogatijih ljudi na planeti sada zarađuje isto kao 2.7 milijardi najsiromašnijih, što je ekvivalent 40 odsto ljudi u svetu, navodi se u studiji. Iako se demokratija razvija, i gotovo polovina svetske populacije živi u demokratskim sistemima, postoji opasnost od rušenja kulture zbog korupcije. „Podrazumeva se da svet treba da razume da vladine odluke mogu da budu kupljene i prodate“, izjavio je Džerom Glen, šef milenijumskog projekta Asocijacije i jedan od autora izveštaja. „Šta će se dogoditi ukoliko organizovani kriminal reši da umesto kupovine i prodaje kokaina i heroina počne da kupuje i prodaje vladine odluke? To je pretnja demokratiji“. Nasuprot stereotipu „banana republike“, samo mali deo političkih mita koji se plaćaju svake godine ide u ruke javnih zvaničnika u zemljama u razvoju. Izveštaj otkriva da se „veliki deo mita plaća ljudima u bogatijim zemljama“.
Većina prihoda, više od 520 milijardi dolara, koji protiču kroz svetske bankovne ekonomije potiče od falsifikovanja i piraterije. Od trgovine drogom, koji je drugi po veličini nelegalan izvor prihoda, stiče se 320 milijardi dolara. Trgovina ljudima je u poređenju s tim mala industrija, vredna nešto manje od 44 milijarde dolara, ali se procenjuje da je mnogo opasnija od drugih. Prema UN, više od 27 miliona ljudi praktično su danas robovi ili obavljaju veoma teške poslove, daleko više od maksimuma afričke trgovine robljem. Većina žrtava ovog puta su azijske žene.
Izveštaj navodi da „nasilje koje muškarci sprovode nad ženama nastavlja danas da uzrokuje veće posledice od bilo kojeg rata“. Jedna od pet žena širom sveta biva žrtva silovanja ili pokušaja silovanja u svom životu. „Imamo ministarstva odbrane širom sveta koja štite ljude. Ali, šta se događa s Ministarstvima za zaštitu žena?“, pita se Glen. Istraživanje, međutim, nije utvrdilo da je za većinu ljudi svet postao „bolje mesto“.