Najveća Svetosavska akademija u Braničevu

Svečanosti je prisustvovao veliki broj gostiju među kojima i članovi Gradskog veća Tomislav Petrov, Slavomir Lazarević i Vojislav Stojičević. Nakon himne „Božije pravde“, u izvođenju hora „Kir Stefan Srbin“, blagosloveći Svetosavsku akademiju prisutnima se besedom obratio poznati otac Simeon iz obližnje Rumije.

Tom prilikom otac Simeon je rekao: – Ove godine na Bogojavljanje navršilo se tačno 777 godina od upokojenja našeg duhovnog roditelja Svetoga Save. Sveti Sava naš prvi srpski arhiepiskop sin je Stefana Nemanje, velikog župana srpskog rođen 1169 godin. Kao mladić je žudeo za duhovnim životom zbog čega je odbegao u Svetu Goru gde se zamonašio i umreh kao monah Simeon. Sava je izdejstvovao kod starih patrijarha nezavisnost Srpske ckrve i postao prvi arhiepiskop Srpski. Podigao je zajedno sa ocem manastir Hilendar a potom i mnogo druge manastire, crkve i škole po zemlji Srpskoj. Putovao je iz dva maha na poklonjenje svetinjama u svetoj zemlji, mirio braću svoju, zavađene po vlasti, mirio Srbe sa susedima njihovim, i stvarajući srpsku crkvu, stvarao je srpsku državu i kulturu. Unosio je mir među sve balkanske narode i radio je na dobro sviju zbog čega je bio poštovan i voljen. Narodu Srpskom on je dao hriščansku dušu koja nije propala sa propašću Srpske države. Skončao je u Trnovu u vreme cara Asena, razbolevši se posle službe na Bogojavljanje 12 januara. Telo mu je preneo kralj Vladislav u Mileševo odakle ga Sinan Paša digne i spali na Vračaru u Beogradu 1595. godine, kazivao je otac Simeon koji je ovom prilikon pročitao i besedu svetoga vladike Nikolaja: – Svrha svih Savinih dela i napora bile su slobode Srpskog naroda, sloboda od greha, sloboda od tuđinske vlasti nad crkvom i državom, i sloboda kulturnog stvaranja. Ove tri slobode nije imao ni jedan Evropski narod u ono vreme moralne kvareži, surovih vladara i klerikalne inkvizicije. Svetosavska Srbija ličila je na neki prkos trojako neslobodnoj Evropi. U samoj stvari to je bio primer zavidne slobode i nezavisnosti jednog naroda kao ličnog i nacionalnog dostojanstva. Sava je sjajno završio započeto delo svog velikog oca Nemanje i ostvario očev ideal. Bog je blagoslovio započeto delo oca i dovršio delo sina. Blagosiljao je Hristov Bog sav srpski narod dokle se narod strogo držao slobode od greha, a kada je padao u ropstvo greha, gubio je i sve ostale slobode.

U nastavku svečanosti izveden je kulturno umetnički program u kome si nastupili Biljana Krstć i ansambl „Bistrik“, Kulturno umetničko društvo „Bradarac“ i učenica Jelena Stojičević.