Država je dužna da uplaćuje doprinose za sva neosigurana, socijalno ugrožena lica, međutim, ona to čini svega šest do sedam odsto u odnosu na obaveze. Znamo da je budžet Srbije „tanak“, a najveći krivci što u zdravstvenom sistemu nema dovoljno novca jesu oni koji ne uplaćuju doprinose za svoje zaposlene. Paradoksalno, najveći dužnici su ljudi koji dobijaju nagrade za dobre privredne poduhvate, a ne izmiruju svoje obaveze, kaže, između ostalog, za Danas ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović. Ona dodaje da će naplativost doprinosa od sledeće godine biti znatno bolja.
– Imali smo razgovore sa Ministarstvom finansija i trenutno cela Vlada radi na donošenju mera koje će naterati neplatiše da izmiruju obaveze. U suprotnom će snositi posledice, naglašava naša sagovornica. Ona dodaje da je jedna od mera, koja će se uskoro primenjivati, odvajanje starih i novih dugova.
– Novonastale obaveze moraće da se plaćaju u roku od mesec do mesec i po dana. Vlada će pronaći i model za naplatu dugova koji su se taložili godinama, uključujući i one u zdravstvu, ističe ministarka zdravlja.
Nestašica lekova kao akutni problem u zdravstvu, prema rečima naše sagovornice, na putu je da bude rešena već od narednog meseca.
– Cena lekova se više od godinu dana određivala prema nerealnom kursu od 99 dinara za evro. Proizvođačima to nije bilo isplativo. Taj problem smo rešili tako što smo kurs uskladili i to ćemo činiti svaka tri meseca. Takođe, korigovali smo cene lekova u odnosu na referentne zemlje – Italiju, Sloveniju I Hrvatsku. S obzirom na to da je cena većine lekova u tim zemljama pala, cena medikamenata u Srbiji nisu i neće biti značajno promenjene, bez obzira na obračun po drugačijem kursu. Rafovi u apotekama će već od narednog meseca biti puniji, naglašava Đukić Dejanović. Ministarka dodaje da je iznos od oko 200 evra, koliko se po osiguraniku izdvaja za zdravstvo, izuzetno nizak, ali da ima prostora za uštede, koji su osnov započete reforme zdravstva.
– Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima pretrpeće određene izmene, kao i Zakon o zdravstvenom osiguranju, kako bi se rešili nagomilani problem. Ušli smo u dijalog sa proizvođačima i distributerima lekova, koji gotovo da nije postojao. Nismo na suprotstavljenim stranama i zajedničkim naporima doći ćemo do rešenja za bolju snabdevenost. Osim korekcije načina obračuna cene medikamenata, postoji ideja da se određeni lekovi iz inostranstva nabavljaju centralizovano, za celu Srbiju. Takođe, suština reforme biće odvajanje primarnog od sekundarnog i tercijalnog nivoa zaštite. Neshvatljivo je da se zbog angine, kijavice i sličnih simptoma ljudi leče u kliničkim centrima i bolnicama, što mnogo više košta nego u domovima zdravlja – kaže Đukić Dejanović. Ona dodaje da će se sve intervencije koje mogu da se obave na nivou primarne zdravstvene zaštite tu i raditi, što će znatno uštedeti sredstva.
Jedna od novina koja je zaživela otkad je naša sagovornica na čelu Ministarstva zdravlja jeste lečenje bez overene zdravstvene knjižice za maloletnike, trudnice i porodilje do godinu dana nakon porođaja. U planu je i mogućnost izdavanja lekova na recept i u privatnim apotekama, pod istim uslovima kao i u državnim. Ona neće biti obavezujuća za sve privatne apoteke, već će oni koji žele da uđu u sistem moći da potpišu ugovor sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje.
Uskoro zaštitnik prava pacijenata
– Percepcija o korupciji u zdravstvu je znatno veća nego što ona realno postoji. Međutim, ona je bolna i degradirajuća za profesiju, za veliki broj lekara koji pošteno rade svoj posao. Na policiji i tužilaštvu je da procesuiraju pojedinačne slučajeve, a Ministarstvo zdravlja će od naredne godine osnovati instituciju zaštitnik prava pacijenata, gde će ljudi moći da se obrate sa konkretnim problemom, pa i da prijave korupciju – kaže Slavica Đukić Dejanović.
Medicinski fakultet u Prištini
– Medicinski fakultet Prištinskog univerziteta moraće da pronađe model kojim bi regulisao način rada i isplatu zarada za zaposlene koji u isto vreme rade i u KBC Priština. Svi medicinski fakulteti u Srbiji imaju drugačiji model i ugovore sa kliničko-bolničkim centrima, koji su naučno-nastavna baza fakultetima – objašnjava ministarka, odgovarajući na pitanje zašto zaposleni na prištinskom Medicinskom fakultetu, privremeno smeštenom u Kosovskoj Mitrovici, ne primaju medicinski deo plate već nekoliko meseci.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
