Najveći broj dana sa zagađenim vazduhom u Pančevu, Užicu i Valjevu

Kako dodaju u Agenciji za zaštitu životne sredine, kompleksan proces analize podataka za 2018. godinu je u toku, a ocena stanja na osnovu preliminarnih rezultata bi bila nepouzdana i mogla bi dovesti do pogrešnih zaključaka i aktivnosti.

Oni navode da, prema istraživanjima Svetske zdravstvene organizacije, čestice PM 10 i PM 2.5 su najodgovornije za negativan uticaj aerozagađenja na zdravlje ljudi u svetu. Dodatan problem je što su ove  suspendovane čestice često nosioci teških metala i drugih zagađujućih materija, kojih moze biti u vazduhu posebno u gradovima.

„Ne postoji kriterijum za utvrđivanje najzagađenije sredine, ali najviše srednje godišnje koncentracije ‘najzastupljenijeg’ polutanta PM10 su u 2017. bile u Valjevu (59 mikrograma po kubnom metru – µg/m3), Pančevu (57 µg/m3), Kraljevu (54 µg/m3), Beogradu (54 µg/m3). Granična vrednost na godišnjem novou je 40 µg/m3. Najveći broj dana sa prekoračenjem granične vrednosti za srednje dnevne koncentracije od 50 µg/m3 za PM10 zabeležen je u Pančevu 157 dana, Užicu 122 dana i Valjevu 114 dana“, navodi se u odgovoru Agencije.

U ovoj instituciji objašnjavaju da su koncentracije polutanata u zimskom periodu posledica emisija iz industrije, saobraćaja, ali dominantno iz lokalnih ložišta i kotlarnica na fosilna goriva koje su vrlo često lošeg kvaliteta.

„Poznato je da su zimi česti periodi stabilnog vremena sa niskim temperaturama, bez vetra i padavina, pa tada dolazi do kumulativnog povećanja koncentracija polutanata u prizemnom sloju vazduha. Dodatni negativan uticaj na kvalitet vazduha je geografski položaj pojedinih gradova i naselja u dolinama i kotlinama, kao što su Valjevo, Užice, Kosjerić, koji u zimskoj polovini godine imaju vazduh izrazito lošijeg kvaliteta u odnosu na letnje mesece“, ocenjuju u Agenciji.

Na pitanje može li se kvalitet vazduha u Srbiji porediti sa prethodnim godinama, u Agenciji kažu da analiza stanja kvaliteta vazduha podrazumeva i praćenje njegovog trenda u zonama, aglomeracijama i gradovima.

„S obzirom da su koncentracije polutanata vrlo varijabilne jer zavise i od spoljnih faktora, kao što su meteo uslovi, potrebno je kontinuirano pratiti sve parametre i podići prostorni nivo monitoringa, što je upravo trenutna aktivnost Agencije i resornog ministarstva. Primer očiglednog poboljšanja kvaliteta vazduha intervencijom države je puštanje u rad nove topionice u Boru koja je dovela da su srednje godišnje koncentracije sumpor dioksida višestruko smanjene“, navodi se u odgovoru Agencije za zaštitu životne sredine.

Žofija Pustai, šefica kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji, ističe za portal Danasa da nivo zagađenja vazduha ostaje opasno visok u mnogim delovima sveta. Novi podaci SZO pokazuju da devet od deset osoba udiše vazduh koji sadrži visok nivo zagađivača. Ažurirane procene otkrivaju alarmantan broj smrti koje se mogu dovesti u vezu sa zagađenjem vazduha od sedam miliona ljudi svake godine.

Ona dodaje da SZO procenjuje da oko 90 odsto ljudi širom sveta udiše zagađeni vazduh. Tokom proteklih šest godina, nivo zagađenosti ambijentalnog vazduha je ostao visok i aproksimativno stabilan, sa smanjenim koncentracijama u nekim delovima Evrope i Americi.

„Uopšteno govoreći, nivo zagađenosti ambijentalnog vazduha je najniži u zemljama sa visokim prihodima, posebno u Evropi, Americi i zapadnom Pacifiku. U gradovima zemalja sa visokim dohotkom u Evropi, uočeno je da zagađenje vazduha smanjuje prosečan životni vek od dva do 24 meseca, u zavisnosti od nivoa zagađenja. Situacija u Srbiji je slična situaciji u zemljama regiona koje su pogođene ovim problemom“, ocenjuje Pustai.

Prema njenim rečima, Svetska zdravstvena organizacija prepoznaje zagađenje vazduha kao jedan od ključnih faktora rizika za hronične nezarazne bolesti, koji je krivac za  četvrtinu (24 odsto) svih smrti odraslih od srčanih bolesti, 25 odsto smrti od moždanog udara, 43 odsto od hronične opstruktivne bolesti pluća i 29 odsto od raka pluća.

„Zagađenje vazduha značajno doprinosi ukupnom opterećenju bolestima i prerane smrtnosti u Srbiji, koja ima jednu od viših godišnjih stopa prerane smrti usled zagađenja vazduha od većine drugih zemalja Evropske unije“, napominje Pustai.

Ona, ipak, dodaje da Srbija radi puno na uspostavljanju održive međusektorske saradnje kako bi se odgovorilo na ključna pitanja vezana za životnu sredinu i zdravlje i veoma je aktivna u ovoj oblasti. Kako kaže, u skladu sa Deklaracijom iz Ostrave i preporukama koje proističu iz ove Deklaracije, Srbija će biti među prvim zemljama koje će razviti Nacionalni portfolio aktivnosti za životnu sredinu i zdravlje, dokument koji će se baviti svim važnim pitanjima javnog zdravlja u vezi sa rizicima iz životne sredine.

„Pored toga, Srbija predsedava Protokolom o vodama i zdravlju i veoma je aktivna u sprovođenju svih aktivnosti vezanih za bezbednost voda“, ističe sagovornica Danasa.