Foto: TOOMMost koji nema stubove, podupirače, iz jednog komada impozantnih dimenzija nadvija se nad rečicom Prerast. Prerast Šuplja stena najveći je prirodni kameni most u Srbiji, spomenik je prirode i ima poseban značaj za lokalno stanovništvo koje prostor ispred kamenih vrata doživljavaju kao mesto gde duše predaka borave i ovde dolaze da ispune svoje obredne obaveze prema voljenom pokojniku.
Prerast Šuplja stena ili Valja prerast jedinstvenost duguje svojim dimenzijama i načinu nastanka. Ovaj prirodni kameni most nije nastao urušavanjem pećine, već je reka Valja Prerast usekla prolaz kroz krečnjake stare oko 130-150 miliona godina, stvorivši prerast impozantne visine 44,8 metara.
Širina otvora prerasti je 9,7 metara iznad korita reke, a visina otvora je 29,5-34 metara.
Nalazi se na desetak kilometara od Majdanpeka, u blizini magistralnog puta Majdanpek – Negotin. O ovom spomeniku prirode brine Turistička organizacija opštine Majdanpek, koja se potrudila da duž živopisne staze od magistralnog puta, do same prerasti postavi potreban mobilijar – info table, stolove, klupe.
Staza nešto duža od kilometar bogom dana je za laganu šetnju kroz slikoviti predeo, gde vas na kraju dočekuje kameni portal impozantnih dimenzija. Može vam se, zbog inače magične istočne Srbije, učiniti da ćete prolaskom ispod prerasti preći u neku drugu dimenziju.
Ne samo zbog svojih prirodnih odlika, prerast ima veliki značaj za lokalno stanovništvo. Vlasi prostor ispred kamenih vrata doživljavaju kao mesto gde duše predaka borave i ovde dolaze da ispune svoje obredne obaveze prema voljenom pokojniku.
U obredne svrhe koriste vodu koja protiče preko kamenitog korita Šuplje stene jer se veruje da je voda koja prođe kroz ova „kamena vrata“ pogodna za vršenje obreda.
Кako to navodi etnolog Paun Durlić, prolaz planinske vode preko kamena, ili kroz kamen, deluje lustrativno, čistilački i ma kakva bila voda, ona se posle toga prelaza smatra simbolički čistom i može se koristiti u obredne svrhe. Da bi se pročistila, tekuća voda na otvorenom prostoru treba da prođe preko „devet kamenova“.
U rukopisu “Čudesni svet kamene kapije” Durlić, takođe, navodi da, u slučaju prerasta simboličko filtriranje vrši sama kapija, pojačano kamenim koritom kojim voda teče.
Očišćena na ovaj prirodni način, voda postaje nenačeta, sveta voda i veruje se da u takvoj vodi obitavaju moćna akvatična bića čiju snagu preuzimaju vračevi ili ih naročitim ritualima angažuju da samostalno, za dobru nagradu, izvrše neki težak i po same vračeve opasan zadatak.
Etnolog Durlić, takođe, beleži da kamena kapija pod kojom teče voda, asocira na mesta gde se, u posmrtnoj geografiji Vlaha, sa ovog prelazi na onaj svet odnosno na mesta gde se maltene direktno ulazi u raj.
-Ali, u raj se dospeva tek kada se izvedu mnogobrojni i složeni pogrebni i posmrtni obredi, u njega se prelazi iz posmrtnog sveta koji je pust, taman, hladan i bezvodan! Dok je pokojnik u takvom svetu, njemu je potrebno svetlo, hrana, toplota i voda, jer se u vlaškom poimanju smrti ne vrši razdvajanje duše od tela, kao kod drugih naroda, već čovek nastavlja postegzistenciju kao celovito biće, u gotovo nezmenjenom vidu, i zato ima i dalje iste potrebe kao za života – napisao je u „Čudesnom svetu kamene kapije“ Paun Durlić, objašnjavajući da htenja pokojnika, koja on više ne može da ispuni, sa osobitom predanošću i dubokim poštovanjem, čini njegova živa rodbina.
Jedan od obreda je izlivanje vode koji se, kad god je to moguće, obavlja pored čistih i bistrih planinskih potoka i reka i prerast Šuplja stena jedno je od takvih mesta.
Na Valja Prerast, kako ga najčešće zove loklano stanovništvo, Vlasi dolaze da izlivaju vodu kad im je pokojnik bio neki posebno drag i voljen rođak i trude se da to za njega urade na ovom mestu makar jednom u sedam godina, koliko u kultu mrtvih traju osnovne obredne obaveze, napominje Durlić.
Kako bi zaokružili priču o najvećem kamenom mostu u Srbiji, pomenimo da su u neposrednoj blizini ove prerasti evidentirani nalazi praistorijskih kremenih nožića, kao i da je bilo nalaza iz rimskog perioda i ostataka metalurgije iz III-IV veka.
Mi smo naveli nekoliko razloga zbog kojih treba obići najveći kameni most u Srbiji, a možda vi pronađete još neki.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
