Ravno pre 90 godina stavljen je kamen temeljac za prvu građevinu u vlasništvu grada Beča. Takozvane narodne palate bile su primer čitavoj Evropi i još i danas daju svoj pečat celokupnoj slici grada.
Do kraja 19. veka stambena situacija radničkog sloja društva bila je veoma loša. Radnici su stanovali u nehumanim uslovima za život. Seobom ljudi iz zemalja Habsburške monarhije povećao se broj stanovnika Beča na preko dva miliona. Od toga je 1919. godine njih 70.000 bilo bez krova nad glavom. Da bi se zadovoljila potreba za stambenim prostorom Socijalistička partija Austrije započela je projekat za poboljšanje uslova života radnika, pa je 1919. nastalo 60.000 stanova za oko 220.000 ljudi. Iz toga se razvio model koji je dostigao svetsku slavu: velike, višespratene zgrade sa baštom i igralištem za decu. U stanovima su bili sprovedeni voda, kanalizacija i gas. Tokom Drugog svetskog rata više stanova je uništeno nego što je prethodnih godina izgrađeno. Nakon rata radilo se na obnovi porušenih zgrada i izgradnji novih predimenzioniranih stambenih celina, da bi se sedamdesetih godina smanjila potreba za stambenim prostorom.
Najpoznatija zgrada u vlasništvu grada Beča je kuća „Hundertvaserhaus“, koju je dizajnirao čuveni austrijski umetnik Fridensrajh Hundertvaser. Godine 2004. podignuta je poslednja zgrada u vlasništvu grada. Doneta je odluka da ubuduće grad Beč više ne gradi stambeni prostor, ali i dalje podstiče stanogradnju kao nijedan drugi grad.
Od 1994. Beč je u stanogradnju investirao skoro pet milijardi evra. Za saniranje starih zgrada grad je izdvojio 2,9 milijardi evra. Danas skoro svaki četvrti Bečlija živi u stanu koji je u vlastništvu grada. Grad Beč poseduje 220.000 stanova u vlasništvu i najveći je stanodavac na svetu. Tokom 2008. godine, za sanaciju starih zgrada u vlasništvu, grad je potrošio 622,5 miliona evra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
