Najviše pritužbi zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta

Od tog broja, prema njenim rečima bilo je 947 pritužbi, 300 preporuka mera za ostvarivanje ravnpravnosti, jedna tužba za zaštitu od diskriminacije, četiri predloga Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti, tri krivične, jedna prekršajna prijava, 17 upozorenja za javnost i 24 saopštenja. Po preporukama Poverenika u pojedinačnim slučajevima diskriminacije postupljeno je u 78,2 odsto slučajeva, odnosno u 98 odsto kada su reč opšte preporuke.

Jankovićeva je ocenila da zabrinjava što neki mediji i pojedine javne ličnosti ne postupaju po preporukama Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, i to kada je u pitanju diskriminacija po osnovu seksualne orjentacije, dok se po preporukama, primra radi, koje se odnose na osobe sa invaliditetom postupa u potpunosti.

Kada je reč o tome gde se diskriminacija dogodila na prvom mestu su javne usluge, drugom oblast rada, a zatim slede javna vlast, socijalna zaštita, mediji i drugi, a najveći broj pritužbi je bio protiv javne vlasti. Žene su se žalile na oblast rada, posebno posle porodiljskog odustva, kada nisu mogle da napreduju ili su raspoređene na niže radno mesto, a žalile su se i na nasilje u porodici.

Jasmina Karanac, predsednica skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova ocenila je da izveštaj daje sliku o tome sa kojim problemima se građani susreću u ostvarivanju ravnopravnosti. Ona je istakla da je neophodno da svi organi vlasti koordinisano doprinose ostvarivanju ravnopravnosti građana. Radikalka Vjerica Radeta navela je da se Poverenica već izvesno vreme ponaša kao predstavnik neke nevladine organizacije, tipa Sonja Biserko i Nataša Kandić.

„Jankovićeva kao diplomirani pravnik trebalo bi precizno da zna Ustav i ne može da priča u njenom omiljenom Danasu da u Ustavu piše da je država Srbija država srpskog narod a i svih ostalih naroda koji u njoj žive, jer tako u Ustavu ne piše . Ne piše da su tu i građanke, već samo građani, ne piše da smo mi narodne poslanice. Te građanske novotarije Jankovićeva ne može da koristi“, rekla je Radeta, navodeći da Jankovićeva često govori o govoru mržnje, a da ne zna šta je to, jer ga sama ne bi upotrebljavala.

Radeta je podsetila da je Jankovićeva osudila kolumnu Bore Đorđevića , da je tražila izvinjenje ministra Nenada Popovića, ali da je interesantno da je branila Snežanu Čongradin zato što ju je uvredio Vojislav Šešelj. Ali , kako je rekla poslanica SRS, Poverenica nije primetila da Čongradin u svojim kolumnama piše da su Srbi genocidni, da se u Srebrenici desio genocid, da u Srbiji neko mora da se izvinjava.

„Ali bože moj neko je rekao da je Snežana Čongradin ružna. Ju, kakav greh. Još ste to nazvali govorom mržnje. Podsećam vas, ne znate šta je govor mržnmje “ rekla je Radeta , obraćajući se Poverenici, uz opasku da pojedini poslanici Šešelja zovu ratnim zločincem ,a da ona ne reaguje .

Odgovarajući na primedbe Radete, Brankica Janković, rekla je da joj je drago što je ona detaljno pročitala izveštaj, ali da se dobar deo primedbi ne odnosi na rad Poverenika. Ona je negirala i Radetine navode da uvodi novotarije, kao što je rodno senzitivni jezik,  jer je to deo tradicije.