Najvredniji spomenik starovaroške arhitekture

Zgrada Muzeja jedan je od najvrednijih spomenika starovaroške arhitekture u ovom delu Srbije i spomenik kulture od izuzetnog značaja. Sagrađena je 1848. godine po narudžbini pirotskog trgovca Riste Jovanovića – Malog Riste. Objekat ima atipičnu fasadu, sa razigranom krovnom konstrukcijom. Zgrada je bondručna pletara, s podrumom, prizemljem i spratom. Prizemlje je služilo za stanovanje, sprat za goste, a na krovu je “teferič” – za uživanje.

Čukununuk Riste Jovanovića, Zoran ŽivkovićHristić, koji je diplomirao uporednu, jugoslovensku i svetsku književnost i 26 godina radi u Istorijskom arhivu SANU, sačinio je porodično stablo svoje porodice. On kaže da ne zna tačno broj potomaka Malog Riste, ali se oni granaju u nekoliko linija i žive u raznim gradovima Srbije i sveta.

– Naše porodično stablo napravljeno je na osnovu rukopisa ”Sećanja” moje majke Vere HristićŽivković. Potomstvo malog Riste širilo se preko njegovog sina Alekse koji je prema svom ocu Hristi Jovanoviću uzeo prezime Hristić. Od troje dece Alekse Hristića, svi smo mi potomci porodice Hristićpo ženskoj liniji i menjajući prezimena s kolena na koleno zadržali smo tradiciju i sećanje na osnivače te porodice i na Malog Ristu i na Aleksu Hristića – kaže Zoran ŽivkovićHristić.

Njegov brat Petar, poslednji je rođen u kući Malog Riste, sadašnjem Muzeju, u sobi na spratu. Petar ŽivkovićHristićje inženjer šumarstva. Zoran ŽivkovićHristić, iako je rođen u Beogradu, veoma je vezan za Pirot i porodičnu kuću svojih predaka. On svoju duboku vezanost za Pirot i porodicu pripisuje svojoj majci Veri, koja je bila diplomirani pravnik. Posle Drugog svetskog rata je nekoliko godina radila u pirotskom Sudu dok se nije udala i preselila u Beograd.

– Moja majka je ”krivac” zbog moje ljubavi prema Pirotu. Noseći uspomenu kroz kazivanje njene majke Jelisavete, dede Alekse Hristića i bake Mare, sačuvala je sećanje na oca Petra Hristića koji je poginuo 1914. na Mačkovom kamenu, kada je imala samo četiri godine. Ono što je moja majka čula o svom ocu kroz kazivanja najbližih, rodilo je u njoj rodoljublje, a možda i osećanje jake ljubavi i vezanosti za svoj rodni grad Pirot, ali i za srpsku istoriju. Zahvaljujući isključivo njoj razvila se i moja ljubav prema Pirotu, porodici Hristić, književnosti, srpskom narodu i moj patriotizam koji sam od nje primio – priča Zoran ŽivkovićHristić.

Čukununuk Malog Riste često dolazi u Pirot i posećuje porodičnu kuću svojih predaka i srećan je što je ona pretvorena u Muzej. On smatra da je to “najbolje rešenje“, zahvaljujući kome je “kuća i sačuvana“.

– Grad Pirot, Piroćanci i oni koji su vodili Muzej u različitim periodima, najzaslužniji su što je ova zgrada sačuvana. Naravno bilo je i drugih faktora u Beogradu koji su pomogli da zgrada dobije status koji ima. Posebno sam srećan kad dođem ovde. Ne pritiska me nostalgija, zadovoljan sam i srećan sećajući se svojih predaka – kaže Zoran ŽivkovićHristić.

“Zona” i “Ivkova slava“ u kući Malog Riste

– Muzej Ponišavlja u Pirotu u nekoliko navrata poslužio je kao autentična scenografija za snimanje filmova. Posle TV serije “Vuk Karadžić” koja je snimana pre dvadesetak godina, reditelj Zdravko Šotra je u ambijentu autentične stare varoši, koja je bez većih scenografskih rešenja dočarala vreme u kojem su nastale Sremčeve pripovetke, posle “Zone Zanfirove” u tom ambijentu snimio i “Ivkovu slavu”. Razlozi su spoljašnji izgled, arhitektonske zanimljivosti i starost kuće Malog Riste.