Sud za ljudska prava u Strazburu Foto: wikipedia Nekoliko Viših sudova donelo je ovih dana na desetine presuda u korist učesnika rata na Kosovu i Metohiji 1999. godine koji su tužili državu Srbiju jer je prekršila Zakon o zabrani diskriminacije tako što nije isplatila ratne dnevnice svim učesnicima tog rata, već samo onima koji žive u Topličkom okrugu.
То је saopštio advokat Srđan Aleksić, koji zastupa ove vojne rezerviste pred domaćim sudovima, kao i Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
– Na osnovu ovih presuda uputićemo Ministarstvu odbrane zahtev za vansudsko poravnanje, u okviru kojeg bismo se sporazumeli o naknadi materijalne i nematerijalne štete na koju ratni veterani sa Kosova imaju pravo po osnovu diskriminacije po mestu prebivališta. Vansudska nagodba je dobra i za vojne rezerviste i za državu, pošto bi se na taj način izbeglo plaćanje (ne)malih troškova sudskih sporova. Ako za nju, ipak, ne bude sluha, tužićemo Ministarstvo odbrane za naknadu štete, a u slučaju potrebe- ponovo ćemo u Strazbur- kaže Aleksić za Danas.
On precizira da su presude u korist bivših vojnih rezervista koji su učestvovali u ratu na Kosovu za sada doneli Viši sudovi u Nišu, Kraljevu, Novom Sadu i Subotici. U presudama se navodi da su ovi rezervisti diskriminisani po mestu prebivališta, pošto su ostali uskraćeni za ratne dnevnice koje je 2008. godine primilo deset hiljada njihovih ratnih „kolega“ iz sedam opština Topličkog okruga, u ukupnom iznosu od dve milijarde dinara, na ime navodne „socijalne pomoći“. Poverenik za ravnopravnost predhodno je utvrdio da su „kosovski“ rezervisti izvan Topličkog okruga diskriminisani po mestu prebivališta, dok je Evropski sud u Strazburu ocenio da su rezervistima tog okruga isplaćene rate dnevnice, a ne socijalne prinadležnosti, kako je navela država.
– Najnovije presude su, zapravo, nastavak suđenja iz Strazbura, gde borci nisu izgubili spor, već je prvostepena presuda koja je bila u njihovu korist- preinačena, tako što im je naloženo da pokrenu postupke pred domaćim sudovima po Zakonu o zabrani diskriminacije. Oni do tada nisu vodili takve postupke između ostalog i zbog toga što je ovaj zakon usvojen nakon pokretanja njihovog spora pred Evropskim sudom za ljudska prava- kaže Aleksić.
Veliko veće suda u Strazburu je krajem marta prošle godine odbilo zahtev „Vučkovića i ostalih vojnih rezervista“ da im Vlada Srbije isplati ratne dnevnice, čime je preinačilo svoju prvostepenu presudu koja je bila u korist ove grupe od 29 rezervista i vratilo slučaj na ponovno postupanje pred sudovima u Srbiji. Veće nije osporilo da je bilo diskriminacije, ali je konstatovalo da ratni veterani pre dolaska u Strazbur nisu iskoristili sve sudske instance u zemlji i “nisu istakli diskriminaciju na pravi način“.
Advokat Aleksić je, prema sopstvenim rečima, imao ovlašćenje da predm domaćim sudovima i u Strazburu zastupa više od 80.000 „kosovskih“ rezervista iz svih delova Srbije. On kaže da se samo rezervistima iz Niša, kojih je oko 16.500, duguje po 3.500 evra, uz pripadajuću zakonsku zateznu kamatu od 2008. godine, što je ukupno više od 50 miliona evra. Prema dostupnim podacima, u ratu na Kosovu učestvovalo je skoro 200.000 rezervista.
Borci: Nada i tuga na srcu– Ovo su prve nepolitičke sudske odluke u poslednjih 12 godina, koliko se sudski borimo za svoja prava. One nam daju nadu da ćemo doživeti kakvu- takvu satisfakciju, i zbog toga smo zadovoljni, ali nam je tuga na srcu zbog toga što smo bili prinuđeni da je izborimo na ovaj način. Nijedan borac nije zbog novca odgovorio na poziv države da je brani, ali je politička odluka iz 2008. da se samo nekima od nas isplate ratne dnevnice isprovocirala opravdane proteste i procese. Bili smo spremni da damo živote, ostavili smo delove tela ili zdravlje na ratištima, a država se prema svemu tome ponela sa nipodaštavanjem. I Zakon o boračko- invalidskoj zaštiti ne može da se donese već desetak godina, jer je, kako kažu u Vladi Srbije i Ministarstvu finansija- „skup“. A naši životi su bili jeftini? Zato pozivam sve „kosovske“ borce u Srbiji da nam se pridruže i podnesu tužbe za diskriminaciju, kako bi konačno dobili ono što im pripada- kaže Rodoljub Vuković, predsednik Saveza udruženja boraca rata od 1990. do 1999. godine, u čijem je sastavu 15 udruženja iz svih većih gradova u Srbiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
