NALED: Srbija treba što pre da digitalizuje podatke iz zdravstva i koristi za otkrivanje novih lekova

Projekat sprovodi NALED uz podršku bBritanske ambasade u Beogradu i Vlade Velike Britanije.

„Pandemija virusa korona je bila poziv za buđenje celom svetu da sarađuje i razmenjuje informacije i ako Srbija u tome ne bude učestvovala, pacijenti u Srbiji neće imati puno koristi“, naveli su stručnjaci.

Tim eksperata danas se sastao s ministarkom nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Srbije Jelenom Begović, stručnjacima Centra za četvrtu industrijsku revoluciju, posetio Institut za molekularnu genetiku i genetski inženjering, lokaciju na kojoj će biti izgrađen BIO4 kampus i razgovarao sa domaćim stručnjacima o razvoju biotehnološkog ekosistema u Srbiji.

Kako su naveli eksperti, tri ključna koraka za uspeh su dobar regulatorni okvir i politička volja, obezbeđivanje infrastrukture potrebne naučnicima za istraživanja, kao i podsticanje razvoja kompanija koje će komercijalizovati otkrića naučne zajednice.

„Britanija je razvoj nauka o životu unela u Industrijsku strategiju 2010. i od tada kreće veliki razvoj biotek ekosistema. Povezane su sve relevantne institucije, Nacionalna zdravstvena služba, regulatorna tela, univerziteti i privreda. Pokrenut je i projekat sekvenciranja 100.000 genoma, s posebnim fokusom na otkrivanje lekova za retke bolesti i određene vrste raka. Važni temelji formiranja ekosistema bili su transparentnost i poštovanje etičkih standarda, a sve je pratila podrška političara, koji su i iz ličnog iskustva znali zašto je biotehnologija važna. Premijer Dejvid Kameron izgubio je dete koje je bolovalo od retke bolesti“, rekao je savetnik za genomiku i bioetiku Mark Bejl.

Zamenik generalnog direktora Evropske laboratorije za molekularnu biologiju (EMBL) Evan Berni istakao je ovu instituciju kao dobar primer u razvoju infrastrukture za naučnike i studente.

Istraživači iz 28 zemalja koje su osnovale EMBL mogu da rade na najsavremenijim i najmoćnijim rendgenima ili mikroskopima, koriste podatke iz svih dostupnih studija, istražuju i povezuju se s kompanijama u cilju komercijalizacije proizvoda.

Pristup podacima EMBL-a imaju milioni naučnika, a svakog dana u proseku pošalju 107 miliona upita.

Berni je pojasnio da je za razvoj jednog leka za retke bolesti potrebno i više od 10 godina i košta milione evra, pa je veza nauke i privrede, i razmena informacija nešto što može put do leka značajno da skrati.

Naučnik Nikola Novčić koji radi za kompaniju Kvel Terapeutiks i osnivač Selvidž kepital fonda Alesder Tong, pojasnili su da pristup finansiranju razvoja biotehnoloških kompanija može da ide iz četiri pravca, da novac obezbedi država kroz svoje programe, ulaganjem pojedinaca (anđela investitora), razvijanjem startapova u okviru akceleratora ili privlačenjem ulaganja velikih institucionalnih investitora.

Investiranje u razvoj biotehnološke kompanije traje nešto duže nego kod drugih i može da uzme 2-3 godine, a one su neophodne za razvoj novih lekova imajući u vidu predviđanja da će do 2050. populacija narasti na 9,7 milijardi ljudi, do 2030. broj smrti od raka povećaće se za čak 45% dok će kardiovaskularne bolesti i dalje biti dominantan razlog smrtnosti (trenutno su odgovorne za 31 odsto preranih smrti).

Britanski eksperti su u uzvratnoj poseti nakon što je delegacija Srbije predvođena ministarkom Begović posetila Britaniju u januaru. Posetu su organizovali NALED i Centar za četvrtu industrijsku revoluciju.