NALED: Uključiti privatne zdravstvene kapacitete da se rasterete javni

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. „..Uključiti privatne zdravstvene kapacitete..“
   Taj ‘privatni zdravstveni kapacitet’ je paradigma za korupciju i moralnu izopacenost. Em je dubiozno praviti biznis na zdravlju ljudi em je biti pre podne javni lekar a posle podne privatni, kriminal i na Kubi i u Americi.

2. Koliko znam i sada vazi pravo pacijenta da ako nema termina 30 dana on uz potvrdu da nema termina moze ici na privatnu kliniku uz refundaciju troskova, jedino sto ustanove tu potvrdu ne daju. Pitam se zasto bi gradjani uopste placali pa refundirali novac uz sigurno dosta prepreka, vremenskog iscrpljivanja i ko zna kavih setanja sto nam je svojstveno u pokusaju ostvarivanja raznih prava, zasto sam uput nije dovoljan da vas privatna klinika usluzi i naplati od RFZO?

3. Privatnu praksu u najvećem broju slučajeva u funkciji drže lekari, koji rade u državnom zdravstvu. Takav pristup je protivan Zakonu, koji definiše da se neko ko je, na primer, tehnolog, nakon odlaska u penziju dve godine ne može baviti poslovima sličnim onima, na kojima je radio do penzionisanja a sve radi sprečavanja sukoba interesa. Sa druge strane imamo situaciju da će vam lekar, kod koga možete doći na zakazani pregled u državnoj ustanovi, u kojoj radi, za godinu-dve, uruči vizit kartu privatne prakse, u kojoj može da vas primi za par dana. Dakle, prvi korak je ukidanje mogućnosti „sedenja na dve stolice“. Niko, ko se bavi ozbiljnim poslom ne može taj posao čestito i dobro da obavi na pet-šest mesta. Cela priča meni liči na već viđeno sa apotekama. Kada je počelo bombardovanje sve privatne apoteke su zatvorene. Sa druge strane inspekcija je, bukvalno, naterala državne apoteke da sve svoje zalihe učine dostupnim svima zbog ratnog stanja. Danas državnih apoteka ima samo „u tragovima“. Strah da bi se slično moglo dogoditi i sa državnim zdravstvenim institucijama je na osnovu iznetog iskustva, između ostalog, sasvim utemeljen.Konačno, ako je privatno zdravstvo deo zdravstvenog sistema Države onda u uslovima pandemije ne može da se drži po strani i ne mogu se pregledi zakazivati za vreme „kada ukupan broj inficiranih na teritoriji Srbije padne ispod 100“ jer to vreme danas niko ne može da predvidi. Iskustvo zemalja sa snažnim, dobro organizovanim, državnim zdravstvom je upravo u uslovima pandemije pokazalo sve svoje prednosti i efikasnost. Deo neefikasnosti sdašnjeg zdravstva se, sasvim sigurno, krije i u ličnim ambicijama onih, koji „sede na dve stolice“ da, kao farmaceuti, sedni „na zelenu granu“. Imajući u vidu da će trebati dosta vremena za ekonomski oporavak nakon pandemije težište treba staviti na državno zdravstvo. Sve prethodno, naravno, ne uskraćuje mogućnost onima, kojima pretiče (i ne pitamo ih za prvi milion) da se leče u elitnim, dobro opremljenim i organizovanim privatnim Klinikama sa sopstvenim, elitnim, kadrom. Svako drugo rešenje će biti pogubno za ogromnu većinu građana, kojima se sadašnjim rešenjima praktično – otima novac.

4. A koliko lekara specijalista radi samo privatno, a koliko i privatno i drzavno? Da li znate koliko RFZO vrednuje pregled specijaliste, a koliko privatnik? Odgovori na ova dva pitanja će vam reći zašto se ovo neće dogoditi.