Foto: Miroslava PudarSerija zrenjaninskog nameštaja pod nazivom Ramona iz 1971. godine, komponibilni program sa više od 20 delova, bila je u nekadašnjoj Jugoslaviji izuzetno popularna i skoro u svakom domaćinstvu prisutna.
Kao i serija Vojvodina, sjajne površine, sa nižim ormarima, foteljama koje su ponovo u modi, i rasklopivim kaučima, koju je projektovao domaći tim na čelu sa inženjerkom Milicom Đakovački, a nameštaj je, sem dobre prodaje, nagrađivan.
Kasnije će ih zameniti serija Barok, koju će i Simpo posle razviti a ono što je manje poznato jeste činjenica da je u Zrenjaninu nastala verovatno najstarija fabrika nameštaja u zemlji.
Sve je počelo u zanatskoj radionici Antona Bencea u nekadašnjem Bečkereku pre 160 godina.
Iako su i pre njega postojale zanatske radionice, on je uspeo da svoju manufakturu pretvori u malu fabriku, a zahuktavanjem proizvodnje i uključivanjem sinova nastaće fabrika nameštaja „Bence i sin“, koja je proizvodila tri sobe dnevno ili hiljadu soba godišnje.
Osvojili su Gran pri u Londonu, Parizu i Briselu, odlikovani zlatnom medaljom i „Krstom časti“ da bi im nakon Dugog svetskog rata sve bilo oduzeto.
Spajanjem ove fabrike sa fabrikom Pavla Melegija, nastala je fabrika nameštaja „Žarko Zrenjanin“ u kojoj je Zoltan Bence ostao da radi.
U pismu poslatom zrenjaninskom muzeju povodom otvaranja izložbe o fabričkoj proizvodnji nameštaja, potomak ove porodice arhitekta Tibor Bence iz Minhena kaže da mu je otac objasnio svoje razloge.
– Nisam mogao da ostavim fabriku, pa mi smo je stvorili. Svi radnici su se prema meni odnosili i dalje sa istim poštovanjem, kao nekad. To me je održalo – prenosi iskustvo svog oca Tibor Bence.
Nekadašnji radnik ove fabrike, Sava Mađarov, živo se seća kako je sve u tom pogonu izgledalo.
– Radio sam kao mehaničar elektroindustrije i 40 godina radnog veka proveo je u dvorištu Antona Bencea. To mi je posebno bilo drago i vezan sam za to, jer je njegov sin radio do 1970. godine u istom dvorištu. U tom dvorištu bilo je nas 350 majstora koji su radili uslužnu delatnost. Ja i sada imam taj nameštaj u kući, koristimo ga i odličan je – kaže Sava Mađarov.
Najstariji primerci čuvanog nameštaja iz 19. i 20. veka izloženi su u zrenjaninskom muzeju na izložbi pod nazivom „Fabrike nameštaja u Zrenjaninu: Između industrije i primenjene umetnosti“.
– Fabrika nameštaja Antona Benca je verovatno najstarija fabrika u zemlji i fabrika sa najdužim kontinuitetom rada, od 1868. godine kada je osnovana pa sve do 2003. godine, kada je ugašena. To nije bila puka fabrika nameštaja, već umetnička fabrika nameštaja, gde su se ručno radili unikatni komadi – objašnjava kustos Dejan Vorgić, autor izložbe.
Kaže da mu je kao kustosu teško da izdvoji neki od eksponata ali se svojom očuvanošću, lepotom i kvalitetom izrade izdvaja deo trpezarije iz jedne privatne kolekcije, koja je sačuvana u originalu sa svim njenim delovima, pa čak i sa drvenim lusterom.
– To je bio ekskluzivitet za vreme kada je proizvedena i postojalo je svega nekoliko primeraka takvog nameštaja. Retko su rađene i nisu bile u serijskoj proizvodnji. Takav slučaj i sa sačuvanim primercima ručno rađenog drvenog nameštaja koji se i sada koristi u zrenjaninskim institucijama, u kabinetu gradonačelnika i njegovog pomoćnika, kao i u sudu. Izuzetno vredni delovi nameštaja danas se čuvaju i u sedištu kompanije Kolpa, koja je kupila industrijski prostor fabrike nameštaja „Žarko Zrenjanin“ – objašnjava autor izložbe.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
