Napad i odbrana od Irana i Kongresa

Američki predsednik Džordž Buš imao je bar dva povoda u sredu pre podne za nenajavljenu konferenciju za novinare. Najpre, želja da se upozori Iran, ali i da se uveri domaća javnost da Teheran stvarno naoružava ekstremne šiite u Iraku koji smrtonosnim oružjem ubijaju američke vojnike. I drugi, višednevna, izuzetno vatrena, debata u donjem domu Kongresa o rezoluciji o Iraku.
Prva, „iranska tema“ imala je jednu dimenziju više. U nedelju su anonimni vojni izvori u Bagdadu pokazali iransko oružje isporučeno Iraku i praktično za to optužili zvanični Teheran. Već u ponedeljak šef američkog Generalštaba general Pejs izjavio je da zapravo ne postoje dokazi da je oružje zaista isporučeno po naređenju političkog vrha Irana. Izgledalo je kao da protivureči visokim vojnim krugovima u Iraku kojima je zapravo pretpostavljen.
Na konferenciji za štampu presednik Buš je rekao da uopšte ne demantuje generala Pejsa kad kaže da je u isporuku umešana takozvana „Kuds udarna jedinica“ Nacionalne Iranske garde pod direktnom komandom predsednika i religioznih vođa. „Da li politički vrh to zna ili ne – rezultat je isti“ rekao je, dodajući da kao glavnokomandujući mora da zaštiti američke trupe. Zanimljivo je da su posle ove izjave elektronski mediji tragali za objašnjenjem od dopisnika s lica mesta šta je to „Kuds udarna jedinica“. Saznali su da su to specijalci, sjajno obučeni i da su nešto slično američkim „zelenim beretkama“ što je ostavilo u vazduhu pitanje: mogu li da rade bez znanja zvaničnog Teherana.
Odgovarajući na pitanja novinara predsednik Buš je rekao da uprkos njihovim insinuacijama ovo saznanje o smrtonosnom oružju i „kuds snagama“ nije nikakav preteks, nikakva priprema za nekakav preventivni ili bilo koji drugi udarac na Iran. Isključio je ratnu opciju, ali kao da nije u to ubedio mnoge političare. Sumnja se odmah osetila u daljoj raspravi u Donjem domu, a senator Hilari Klinton izašla je sa izjavom da ukoliko namerava da otpočne novi rat ne može bez odobrenja Kongresa. Mnogi su zatim, između ostalog i predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi, ponovili da akcije protiv iranskog oružja i zaštite američkih vojnika mogu da vode samo na teritoriji Iraka.
Predsednik Buš je, iako je na kraju susreta s novinarima pokušavao više puta da ih zasmeje i oraspoloži, bio neuobičajeno oštar, pomalo iziritiran, a neki komentatori su prilikom direktnog prenosa govorili i o izvesnoj frustriranosti zbog rasprava, pre svega u Predstavničkom domu. Iako je rezolucija za predsednika neobavezujuća, izrazio je sumnju da može da se pretvori „u obavezujuću politiku“ čak i u neke zakonske tekstove, kao na primer u onaj da se odobri sto miliona dolara dodatno za trenutne akcije u Iraku. Kongresmeni zasad isključuju mogućnost da uskrate fondove za vojnike koji su tamo, ali se ne isključuje da bi možda mogli zaista i da glasaju protiv ne samo dodatnih 20 hiljada trupa, već i dodatnih finansija za njih. Naglašava se da je rezolucija koja će najverovatnije biti izglasana danas „prvi korak promene strategije i novog pravca u Iraku“.
Buš je morao da odgovori i na jedno od pitanja koje je možda bilo i najneprijatnije, ali motivisano republikanskim optužbama na račun demokrata koji ne podržavaju novi predsednički plan, da li stvarno misli da su oni koji su protiv povećanja trupa u Iraku ( 68 odsto Amerikanaca) zapravo nepatriote i da time, baš kao i raspravom u Kongresu, ohrabruju neprijatelje. Buš je odgovorio da razume opoziciju i sve koji misle drukčije i da ne misli da su oni nepatrioti.