Foto FoNet: Marko Dragoslavić– Zahtev sindikata obrazovanja da napad na zaposlene u prosveti bude tretiran kao napad na advokate znači da bude tretiran kao posebno krivično delo- kaže za Danas Vanja Bajović, profesorka na Katedri za krivično pravo Pravnog fakulteta u Beogradu, komentarišući najavljene izmene Krivičnog zakonika koje su zatražili predstavnici sindikata prosvetnih radnika na jučerašnjem protestu u Beogradu.
Pojedni sindikalni lideri su nakon sastanka sa ministarkama prosvete i pravde Slavicom Đukić Dejanović i Majom Popović rekli da im je obećana izmena propisa u ovom pravcu, a Ministarstvo prosvete je saopštilo da je dogovoreno da se, u cilju povećane krivično-pravne zaštite prosvetnih radnika, u Krivični zakonik uvrsti posebno krivično delo kojim će se sankcionisati napad na zaposlene u obrazovanju.
Bajović pojašnjava da u Krivičnom zakoniku postoji posebno krivično delo napad na advokate, koje čini onaj ko napadne advokata ili člana njegove porodice, a u vezi sa obavljanjem advokatske službe.
U teoriji se, dodaje Bajović, ističe da je napad više od obične uvrede, a manje od telesne povrede, jer teži oblici ovog krivičnog dela postoje ako je advokatu (ili članu njegove porodice) naneta telesna povreda, a poseban oblik ako je uništena ili oštećena stvar u njihovoj imovini.
– Preneto na prosvetne radnike to bi dakle značilo da i sam napad na njih, bez nanošenja telesnih povreda, bude krivično pravno sankcionisan, budući da onaj ko im nanese telesne povrede i po postojećim zakonskim rešenjima može odgovarati. Krivičnoj odgovornosti u tom slučaju bi podlegali kako učenici, tako i roditelji učenika koji napadnu prosvetne radnike, ali treba naglasiti da bi „zaštitu“ od učenika imali samo nastavnici u srednjim školama jer su deca mlađa od 14 godina i dalje krivično neodgovorna – kaže profesorka Bajović.
Ona smatra da se unošenjem ovog krivičnog dela ni na koji način ne poboljšava položaj prosvetnih radnika, imajuću u vidu da je sam napad, bez nanošenja telesnih povreda, teško praktično dokazati, u prilog čemu govori i činjenica da za ovaj oblik krivičnog dela napad na advokate nikada niko nije krivično odgovarao.
– Poražavajuće je da smo kao društvo dotle došli da je prosvetne radnike neophodno štititi krivičnim pravom i unošenjem posebnog krivičnog dela kojim bi se profesori štitili od napada učenika i njihovih roditelja, jer ako krenemo u takvom smeru sledeći korak koji bi mogli da očekujemo je fizičko obezbeđenje profesora dok maloletnim učenicima drže čas – smatra Bajović.
Naša sagovornica kaže da bi umesto toga trebalo insistirati na vraćanju ugleda ove profesije, što se postiže kroz poboljšanje materijalnog položaja prosvetnih radnika i vraćanjem starih dobrih vrednosti ustajanja učenika kada profesor uđe na čas, davanjem profesorima većih prava da učenike disciplinski kazne i slično.
– Krivičnopravno bi, po mom mišljenju, jedino trebalo razmišljati o snižavanju granice krivične odgovornosti na 12 godina za krivična dela sa elementima nasilja i uvođenju nekog vida roditeljske krivične odgovornosti za krivična dela izvršena od strane krivično neodgovorne dece, posebno iz razloga što su najčešće žrtve ovih krivičnih dela, upravo njihovi vršnjaci, to jest druga deca – ističe Bajović.
Podsetimo, na jučerašnjem protestu prosvetnih radnika ispred Vlade pročitan je zahtev da se odredbe Krivičnog zakonika koje važe za advokate „odnose i na učitelje njihove, naše i vaše dece“.
„Krivični zakonik u članu 336 v jasno kaže: ko napadne advokata ili člana njegove porodice, a u vezi sa obavljanjem advokatske službe, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine. Tražimo isto. Ako učinilac nanese laku telesnu povredu advokatu ili članu njegove porodice ili preti upotrebom oružja, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. Tražimo isto. Ako pritom nanese tešku telesnu povredu advokatu ili članu njegove porodice, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina zatvora. Tražimo isto. Ni korak manje, ni dan duže. Tražimo do države da nas zaštiti. Sada više nema vremena, minut do 12 je odavno prošao i mi više nećemo dozvoliti da budemo žrtve sporosti državnog aparata“, poručeno je na protestu ispred Vlade Srbije.
Podsetimo i da su ranije sindikati tražili da prosvetni radnici dobiju status službenog lica, ali su odustali kada su shvatili da bi nastavnicima to donelo više štete nego koristi, jer bi bili podložni krivičnoj odgovornosti za mnogo veći broj krivičnih dela nego što je to sada slučaj.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
