Od 1. januara do 31. oktobra prošle godine, zabeleženo je 20 zločina motivisanih homofobijom ili transfobijom, dva slučaja diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta i pet slučajeva govora mržnje prema pripadnicima/cama LGBTTIQA zajednice (ukupno 27).
Ovo je jedan od glavnih zaključaka izveštaja Udruženja „Da se zna!“ pod nazivom „Podaci, a ne zvona i praporci – diskriminatorni incidenti i zločini motivisani homofobijom i transfobijom u Republici Srbiji u periodu od januara do novembra 2017“, koji će danas biti predstavljen u Medija centru, a čiji je autor Miloš Kovačević, član ovog udruženja. U izveštaju, u koji je naš list imao uvid, navodi se da je u Beogradu evidentirano 18 slučajeva zločina iz mržnje i povezanih incidenata. Nijedan nije evidentiran u seoskoj sredini.
„Što se tiče mesta na kom su se događali slučajevi zločina iz mržnje i povezani incidenti, najviše ih je podvedeno pod kategoriju „drugi javni prostori“ (34 odsto). Tu su uključeni slučajevi koji su se dogodili na ulici, u piceriji, fotokopirnici, javnom prevozu i specijalnom autobusu za dobrovoljnu donaciju krvi. Nakon toga, najveći broj slučajeva se dogodio na internetu (30 odsto) – pretežno na društvenoj mreži Fejsbuk, ali ima i onih koji su se dogodili i putem aplikacija Viber i Vatsap. Na ili u blizini mesta okupljanja LGBTTIQA osoba se dogodilo 18 odsto incidenata. U blizini mesta stanovanja osobe koja je pretrpela nasilje je zabeleženo sedam odsto incidenata, a na graničnom prelazu četiri odsto“, ističe se u izveštaju.
Kako se dalje ukazuje, od ukupnog broja incidenata, 63 odsto je uključivalo uvrede i verbalno nasilje, 41 odsto pretnje nasiljem, 30 odsto fizičko nasilje, 11 odsto proganjanje, sedam odsto uništavanje ili obeležavanje imovine. Od pet slučajeva govora mržnje, u tri slučaja je bio upućen organizacijama (dva Udruženju „Da se zna!“), jedan je upućen lezbejki iz Subotice i jedan gej muškarcu iz Beograda. Iz Udruženja „Da se zna“ ističu da ovaj izveštaj treba razumeti kao presek evidentiranih zločina iz mržnje i povezanih incidenata čiji će broj, usled dinamike procesa evidentiranja, gotovo sigurno biti veći. Stoga u izveštaj navedeni broj nikako ne treba uzeti kao konačan broj slučajeva koji su se dogodili u naznačenom periodu, ističu autori.
Negativno o policiji i tužilaštvu
Na pitanje da li je osoba prijavila zločin iz mržnje ili povezani incident koji je pretrpela policiji i/ili tužilaštvu, 67 odsto ispitanika/ca odgovorilo potvrdno, 29 odsto nije slučaj prijavilo policiji i/ili tužilaštvu, dok u jednom slučaju (četiri odsto) nije poznato da li je žrtva prijavila diskriminatorni incident. „Tretman policije i/ili tužilaštva je u polovini prijavljenih slučajeva ocenjen kao negativan“, navodi se u izveštaju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.