Napadnuta doktorka

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Svakako im treba dati status službenog lica ,al pre toga rešiti mito nepotizam korupciju i liste čekanja.

2. je očajan, a „jao, pao“ je nešto sasvim uobičajeno. Neko je slupao naše parice, a mi smo dobili neupotrebljiv sistem. Treba li davati zdravstvenim radnicima status službenog lica ili pacijentima pravo na dostojanstveno lečenje je tema koja napokon mora biti pokrenuta. Kada te lekar opšte prakse šalje do bolnice da saznaš kako da ti zakaže termin to puno govori o lekaru i dobroj organizaciji posla u zdravstvu. Kada lekar nije u stanju da prepozna simptome i usmeri te na specijalistu koji bi rešio tvoj problem, to puno govori o znanju koje pokupe tokom studija i stažiranja. Kada lekar kaže da si pogrešno upućen, a ne daje dalji odgovor na pitanje gde dalje, onda moraš biti žešći flegmatik da ne bi odreagovao. Srbija je država u kojoj je skoro nemoguće dokazati lekarsku grešku. Kada slušaš neke priče beogradskih lekara, tokom gostovanja na RTSu, pa napraviš paralelu sa onim kroz šta te provlače lekari na koje si upućen, sa pravom se zapitaš zašto nemaš podjednako pravo na lečenje kao beograđani jer podjednako ubacuješ u fond zdravlja? Treba li dati zdravstvenim radnicima status službenog lica ili pacijentima pravo na dostojanstveno lečenje je tema koja mora biti otvorena. Frizerka ne sme da nosi nalakirane nokte dok ti pere kosu i fenira te, a medicinske sestre, čast izuzecima, imaju kandže ispod kojih ko zna koliko bakterija pravi žurku, a sve ko vile Ravijojle lepršaju kosicom, neke nose kosu koja prekriva zadnjicu, pa nakon korišćenja WCa pravo kod pacijenta koji leži i nada se brzom oporavku. O terapijama koje ne idu jedna uz drugu, a propisuju ih kolege različitih specijalnosti takođe mora da se govori, jer ružno je kada slušaš ljude kako se žale da im u kartonu piše da odbijaju terapiju, a pri tom pokazuju uputstvo za lek iz koga se vidi da nikako ne bi smeli da prihvate sve što im se prepiše.

   1. Sve to jeste uglavnom tačno ali nema veze sa primitivizmom i prikazanim nasiljem nad medicinskim osobljem. I od najgore procedure gore je nepostojanje procedure, jer vodi u arbitrernost, što je u zdravstvu izuzetno opasno.

      1. šta to toliko kucate tokom petnaestominutnog pregleda kada moramo da nosimo svu prikupljenu dokumentaciju sa sobom? Gde se skladišti to što unosite i zbog čega je nedostupno tamo gde mora biti dostupno? Ima li šta opasnije od pogrešne dijagnoze? Da li bi ste bili srećni da vašem detetu ili vama propišu lekove koji vam nisu potrebni ili opasnu kombinaciju lekova? Nema opravdanja za neznanje i ne odgovornost sa kojima se srećemo. Loš sistem je u zdravstvu može biti opasan po život.