Napetost i neizvesnost vlada i u BiH

Mihal Ramač: bilo je to 1992. (02)

Mihal Ramač (1951), novinar, književnik i prevodilac, objavio je šest zbirki pesama, knjige političkih eseja „Povest o početku kraja“, „S one strane snova“ i „6. oktobar“, preveo na rusinski i s rusinskog tridesetak knjiga. Bio je glavni i odgovorni urednik dnevnih listova Naša Borba, Vojvodina i Danas. Radi u Radio-televiziji Vojvodine. Prema tekstu koji objavljujemo kao feljton snimljena je serija „Bilo je to 1992 – Treća Jugoslavija“ u šest epizoda, koja je emitovana tokom novembra i decembra 2012. godine, najzanimljivije delove iz autorovih zapisa objavljujemo kao feljton.

Iako se Beograd odskora zalaže za mir, njegova vojska šalje svetu drugačiju poruku: avion JNA 7. januara kod Varaždina u Hrvatskoj obara helikopter posmatračke misije Evropske zajednice (EZ). Ubistvo petorice posmatrača dodatno pogoršava ionako loš međunarodni položaj Srbije.

Rukovodstvo Krajine neće da čuje za mirovni plan. Milan Babić i njegova ekipa konačno shvataju da ih je Beograd iskoristio, gurnuo u rat, a sad ih ostavlja na cedilu. Milošević upozorava Babića: „Građani Krajine treba da znaju da ste svojim postupcima izgubili svako naše poverenje i da ubuduće za odnose sa vlastima Republike Srbije moraju delegirati ljude kojima će narodni interesi biti iznad ličnog političkog prestiža“. Babić otpisuje: „Ja pod navedenim uslovima koji su nam ponuđeni nisam mogao prihvatiti tu verziju plana i u tome treba tražiti razloge moga neprihvatanja, a ne u nekom mom navodnom samoljublju, vlastoljublju ili pak političkom prestižu“.

Napetost i neizvesnost vlada i u Bosni i Hercegovini (BiH). Takozvana Skupština srpskog naroda proglasila je 9. januara Srpsku Republiku Bosnu i Hercegovinu, koja „ulazi u sastav savezne države Jugoslavije kao njena federalna jedinica. Republika obuhvata područja srpskih autonomnih regija i drugih etničkih celina u BiH. Sedište joj je u Sarajevu, na njenoj teritoriji važe jugoslovenski zakoni i oni republički zakoni koje nije stavila van snage“. Butrosu Galiju, koji je početkom godine stupio na dužnost generalnog sekretara UN, učesnici skupa poručuju da njih više ne predstavljaju zvanični organi BiH. Predsednik Srpske demokratske stranke (SDS) Radovan Karadžić izjavljuje da više nema jedinstvene Bosne i Hercegovine. U Bosanskoj krajini sprovedena je mobilizacija. U Petrovcu, Drvaru, Bosanskom Grahovu i Glamoču odziv iznosi preko 90 odsto.

Evropska zajednica, polazeći od činjenice da Jugoslavija više ne postoji, priznala je u sredu 15. januara Sloveniju i Hrvatsku. U naredna dva dana priznaće ih još dvadesetak zemalja, zatim se priznanja neće ni brojati. Bugarska i Turska istovremeno priznaju i Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu.

Takozvano Predsedništvo SFR Jugoslavije saopštava da priznanje dve republike ne rešava, već pogoršava situaciju. Taj organ čine predstavnici Srbije Borisav Jović, Crne Gore Branko Kostić, koji se naziva predsednikom, te Jugoslav Kostić i Sejdo Bajramović. Poslednja dvojica navodno predstavljaju Vojvodinu i Kosovo. Autonomija pokrajina ukinuta je još 1990, tako da oni ne predstavljaju nikoga, a račune polažu samo Miloševiću. Međunarodne institucije od oktobra 1991. ne priznaju ni tobožnje Predsedništvo, ni takozvano Savezno izvršno veće, kojem je na čelu potpredsednik Aleksandar Mitrović.

Miloševićevi propagandisti u horu ponavljaju da Hrvatska može biti priznata samo u onim granicama u kojima faktički ima vlast. Đura Todorović iz Novog Sada upućuje javnosti poruku u stihovima: „Ustanite, kosti Miloševe / podignite duše pradedovske / neka gori cela Vaseljena / neka pište deca u utrobi, / al’ se srpski narod deliti ne može, / od Germana niti Talijana, / od Turaka, niti Brankovića“.

General Andrija Biorčević, komandant Novosadskog korpusa, ugostio je na slavonskom ratištu delegaciju izraelskog gradića Rehovota. Dragim prijateljima objasnio je da su „najveći izdajnici srpskog naroda opozicioni prvaci Drašković, Mićunović, Koštunica… koji su onemogućili popunu vojske rezervnim sastavom. Da nije svega toga bilo, srpske teritorije bi bile zaokružene i mi bismo diktirali uslove Evropskoj zajednici“. Novinari koji su pratili goste saznaju da vojnik mesečno dobija 10.200 dinara i 12.000 kao dodatak za boravak na ratištu, a potpukovnik 26 hiljada dinara i 17.400 na ime dnevnica.

U prve tri nedelje januara primirje je prekršeno 60 puta.

Nastavlja se