Danski nefrolog Arne Sorensen korigovao je istoriju oktrivši da uzrok smrti Napoleona Prvog nije ni trovanje, ni rak, već hronična infekcija bubrega. Sorensen je pola veka proučavao prilježno sve što se moglo naći o Napoleonu. U sopstvenoj biblioteci ima 500 knjiga i više od 2.000 radova napisanih o francuskom vladaru. Od na hiljade napravljenih beležaka, sačinio je rukopis koji je prošlog meseca objavljen pod naslovom „Napoleonovi bubrezi“.
Danski nefrolog, poznat stručnjak za dijalizu širom Evrope tokom 1960-ih, danas u penziji, u knjizi je odbacio sve mitove koji su decenijama pratili Napoleonovu smrt, i tvrdi da je on umro u 51. godini od bubrežne infekcije, a ne od trovanja ili raka želuca, kako se verovalo. „Nisam istoričar već lekar kome je istorija strastveni hobi, i Napoleona sam proučavao u detalje od njegovog rođenja do smrti“, rekao je Sorensen.
Analizirajući razvoj vladareve bolesti i bitaka koje je vodio, Sorensen je našao uzročno-posledičnu vezu između odluka „koje je u potpunosti“ donosio Napoleon i straha njegovih podređenih, koji „se nisu usuđivali da mu se suprotstave“. Danski lekar tvrdi da je Napoleon u svih 60 bitaka imao iste urinarne simptome koji su imali uticaja na njegovo rasuđivanje, kao što je bio slučaj u Borodinskoj bici 1812, u kojoj je on bio „apatičan i odsutan“. Ili na Vaterlou tri godine kasnije, kada ga je bolest poptuno skrhala.
Prema tvrdnjama Sorensena, Napoleon je imao zdravstvenih problema od svoje treće godine. „Bio je agresivan i teško se slagao s drugovima“, kaže danski lekar pozivajući se na reči Napoleonove majke. Sorensen tvrdi da je Napoleon imao velikih problema sa bubrezima celog života.
Napoleon I Bonaparta je bio general u Francuskoj revoluciji i kao vođa bio je prvi konzul Francuske Republike od 11. novembra 1799. do 18. maja 1804. i car Francuske i kralj Italije od 18. maja 1804. do 6. aprila 1814. i onda ponovo na kratko od 20. marta do 22. juna 1815.
Godine 1813. Šesta koalicija ga je porazila kod Lajpciga, zauzela Francusku i primorala ga na abdikaciju u aprilu 1814. i igznanstvo na ostrvo Elbu. Nakon manje od godinu dana, Napoleon se vratio u Francusku, ponovo preuzeo kontrolu, ali je vladao 100 dana do poraza kod Vaterloa u junu 1815. Svojih zadnjih šest godina života proveo je pod britanskim nadzorom na ostrvu Sveta Jelena.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
