Napori za prelazak sa uglja na nisko-karbonsku budućnost Zapadnog Balkana i Ukrajine

Učesnici, uključujući Evropsku banku za obnovu i razvoj (EBRD), Svetsku banku, Evropski koledž, Sekretarijat Energetske zajednice, Evropsku komisiju i vladu Poljske, počeli su diskusije o tome kako podržati regione u smanjenju upotrebe i proizvodnje uglja, a istovremeno vodeći računa o lokalnim zajednicama koje i dalje ostaju ekonomski zavisne od industrije uglja.

Sa svojim velikim iskustvom na terenu na zapadnom Balkanu i u Ukrajini, i strateškom opredeljenošću ka zelenoj i inkluzivnoj energetskoj tranziciji, EBRD je potvrdio posvećenost obezbeđivanju finansiranja za investicije koje će podržati prelazak sa uglja.

Takva ulaganja mogu podrazumevati projekte koji promovišu čistu energiju, ciljanu podršku radnicima u industriji uglja ili ekonomsku diverzifikaciju.

Direktorka EBRD za Zapadni Balkan Žužana Hargitai podsetila je da je EBRD u protekle tri godine finansirala skoro 500 megavata vetro i solarnih kapaciteta u regionu zapadnog Balkana.

U Srbiji smo finansirali dve najveće vetroelektrane na Balkanu – Dolovo i Kovačica, a u Crnoj Gori vetroelektranu Krnovo. Na Kosovu smo podržali vetroelektrane Bajgora i Kitka koje će pomoći regionu koji se toliko dugo oslanjalo na lignit da počne da koristi svoj potencijal obnovljivih izvora energija, naglasila je ona.

U Severnoj Makedoniji podržavamo izgradnju solarne elektrane na mestu starog rudnika lignita u Oslomeju, dodala je Hargitai i istakla kako EBRD podržava vlade u razvoju tendera za obnovljive izvore, uključujući aukciju za solarnu energiju u Albaniji koja je rezultirala najnižim troškovima električne energije u regionu.

Inicijativa za Platformu za podršku regionima uglja u tranziciji na zapadnom Balkanu i u Ukrajini, koja je pokrenuta u septembru 2019. godine, pomoći će regionima uglja zapadnog Balkana i Ukrajine u razvoju i primeni sveobuhvatnih politika koje omogućavaju inkluzivne strategije za prelazak na nisko-karbonske energetske sisteme.