Naprava za dobijanje struje iz oblaka – „neboelektrana“

Umesto da čeka eventualnu munju na Zemlji čija je snaga udara različita od slučaja do slučaja i gde se ogroman deo energije utroši na samu jonizaciju vazduha, grmljavinu i vruć vazduh koji se kasnije ne može iskoristiti, Jovanović je došao na ideju da energiju odnosno naelektrisanje „pokupi“ iz oblaka.

– Umesto da se čekaju eventualne munje na Zemlji, podigao bi se jedan cepelin, napravljen od aluminijuma i napunjen helijumom, po čijoj površini bi bili ravnomerno raspoređeni šiljci, do donje ivice oblaka. Naelektrisanje koje bi se „uhvatilo“, ravnomerno bi se rasporedilo po spoljnoj površini cepelina, a zatim pomoću provodnika, koji bi bili ujedno i držači cepelina, ravnomerno raspoređeni po njegovom obodu, sprovelo do Zemlje, gde bi se „akumuliralo“ u kondenzatorima, i kasnije pretvaralo bilo u hemijsku energiju (elektroliza vode), bilo u naizmeničnu struju. Veći broj držača tj. provodnika bi značilo i veću sigurnost i stabilnost samog cepelina, a istovremeno bi se struja ravnomerno rasporedila duž njih, pa bi ceo sistem mogao da prihvati tim veću količinu naelektrisanja – objašnjava Jovanović čija je ideja na nedavnom Međunarodnom festivalu inovacija, znanja i stvaralaštva Tesla fest u Novom Sadu „zaradila“ zlatnu plaketu.

Za sada je sve na ideji, jer Jovanović sa prosvetarskom platom, suprugom i troje dece teško da može da isfinansira opsežnije istraživanje, zato na pitanje isplativosti nema konkretan odgovor. Ali razmišlja na koji bi način ova naprava mogla da se potvrdi. Smatra da je najbolje da se čitav sistem postavi na nekom planinskom vrhu, zbog visine do koje bi se peo cepelin, a na lokaciji gde se sudaraju tople i hladne mase vazduha.

– Kada bi se jednom postavio sistem, nema ograničenja koliko dugo bi mogao da se koristi, a samo ulaganje nije preskupo. Bez obzira i na samu isplativost, tu je i pitanje prestiža za onu državu ili kompaniju koja bi mogla da kaže: evo pored energije vetra, solarne i hidroenergije mi prvi koristimo i energiju naelektrisanja oblaka. Moja je velika želja da se ovaj projekat ostvari u Srbiji i da se ono što niko do sada nije uradio, uradi u Srbiji – sa čitaocima Danasa deli svoje želje mladi inovator Jovanović, koji, kako sam kaže, ozbiljnije ponude za sada nije dobio istovremeno priznajući i da šira javnost, ako se izuzme Tesla fest i ne zna za napravu za dobijanje električne energije iz oblaka.

Jedna od prilika da naučni svet sazna za Jovanovića je festival inovacija u Rusiji „Arhimedes“ u maju iduće godine za koji je Nebojša dobio poziv. Moskva je bar za sada za mladog fizičara predaleko jer ga od učešća na „Arhimedesu“ deli 2.400 eura, o kojima kako kaže „može samo da sanja“.

– Koliko god želeo da se dokažem i na naučnom planu ipak mi je prva dužnost, dužnost roditelja, sve ostalo je na drugom mestu – iskreno će Jovanović, koji je posvećen porodici, ali i svojoj prosvetarskoj profesiji. Verovatno je i to razlog što među ovdašnjim osnovcima fizika nije u grupi teških i nevoljenih predmeta. Njegovi časovi nisu dosadni, a fizika nerazumljiva.

– Pokušavam da što kreativnije osmislim čas, da ono što predajem bude razumljivo i zanimljivo. Pokušavam da sve objasnim i na praktičan način, kroz primere, da decu zainteresujem da razmišljaju o problemu, da shvate kako se došlo do otkrića i inovacija i da su to bili ljudi kao i oni, koje je radoznalost, spremnost da uče i spoznaju nešto novo vodila kroz nauku do otkrića. – prenosi svoje iskustvo iz učionice Nebojša Jovanović, posebno podvlačeći: „Deca su bolji ljudi od odraslih, dajte samo da ih ne kvarimo.“