Poslednji dan prošle godine označio je početak funkcionisanja Zajednice Udruženja zemalja Jugoistočne Azije (ASEAN). Zajednica ASEAN treba da doprinese većem povezivanju, napretku, trgovini i stabilnosti 10 država na prostoru od 4,5 miliona kvadratnih kilometara sa preko 626 miliona stanovnika, najviše na najmnogoljudnijem kontinentu, posle Narodne Republike Kine i Indije.
ASEAN su 1967. oformili šefovi država Indonezije, Tajlanda, Malezije, Singapura i Filipina, uveliko pod strahom širenja komunizma iz NR Kine i tada ratom razdiranih zemalja Indokine. Jedan od ciljeva petorke bilo je i unapređenje privrednog rasta država članica. Ideja Zajednice ASEAN je dogovorena 2003, pošto su članovi podregionalne grupacije postale tri socijalističke države Vijetnam, Laos i Kambodža, vojna hunta u Mjanmaru i sultanat Brunej. Cilj ASEAN je da gradi miroljubivu zajednicu koja može da rešava regionalne izazove, poveća pregovaračku poziciju bloka i ulogu u međunarodnim odnosima. Do 2020. Zajednicu ASEAN bi trebalo da čine Političko-bezbednosni komitet, Socijalno-kulturna zajednica i Ekonomska zajednica (AEC).
AEC je potencijalno značajan i konkurentan ekonomski entitet, ukoliko bude mogao da se, u skladu sa težnjama njegovih kreatora, razvije do 2020. u „jedinstveno tržište i bazu proizvodnje, sa slobodnim protokom usluga, investicija i rada“. Takve težnje treba da podupre do sada iskazani ekonomski dinamizam zemalja ASEAN. Samo između 2007. i 2014. je ukupan domaći proizvod (BDP) u regionu udvostručen sa 1,3 biliona dolara na 2,6 biliona, a BDP po osobi je porastao sa 2.343 na 4.135 dolara. Ukupna domaća i spoljna trgovina je porasla sa 1,6 biliona dolara na 2,5 biliona, a direktne strane investicije sa 85 milijardi dolara na 136 milijardi. Kao jedinstvena privreda, ASEAN je sedma najveća na svetu, a u Aziji treća.
Očekivanja političara u ASEAN je da će 2020. godine BDP Zajednice dostići 4,7 biliona i ona postati četvrta u svetu privreda i četvrti najveći izvoznik, posle NR Kine, Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije (EU). Tada bi, prema procenama Svetske banke, trebalo da ASEAN naseljava 717 miliona stanovnika. I dok stanovništvo NR Kine i Japana brzo stari, u ASEAN je i dalje mlado. Više od polovine tamošnjih žitelja ima ispod 30 godina, što sa unapređivanjem lokalne infrastrukture i rastom primanja kazuje da je ASEAN predodređen za privredni rast.
No ostvarivanje AEC je proces, kažu stručnjaci, i u njemu su mnogi izazovi. Stanovništvo govori različitim jezicima, vernici praktikuju islam, budizam, hrišćanstvo, a države imaju drugačije političke sisteme, kvazi građanske i autoritarne, uključujući živahne demokratije, vojnu diktaturu, monarhije, socijalizam…
ASEAN okuplja jednu od najrazvijenijih zemalja u svetu Singapur, naftom bogati Brunej, zemlje u razvoju sa sve mnogobrojnijom srednjom klasom poput Indonezije, Malezije, Filipina, Tajlanda, Vijetnama, te neke od siromašnijih zemalja sveta kao što su Laos, Kambodža i Mjanmar. Među članicama ima nerešenih graničnih sporova, recimo između Kambodže i Vijetnama, ili ekoloških zbog šumskih požara koji mesecima formiraju zagađujuću izmaglicu iznad Indonezije, Malezije, Singapura i Tajlanda.
U Zajednici ASEAN pažnju sada najviše privlači AEC, koji se smatra najambicioznijim programom ekonomske integracije u zemljama u razvoju. No, ova integracija ima i veliki politički značaj koji ne promiče zemljama poput SAD, NR Kine i Japana. Predsednik SAD Barak Obama je požurio da već sredinom februara na prvom samitu u njegovoj zemlji ugosti lidere zemlja ASEAN koje imaju važnu poziciju u preorijentaciji Vašingtona na Azijsko-pacifički region. Posebno je to vidljivo u sadašnjem teritorijalnom sporu u Južnom kineskom moru, između NR Kine i Filipina i Vijetnama, koje podržavaju SAD, nasuprot Kambodži i Laosu koji su uz Peking, dok ostale članice ASEAN nastoje da budu neutralne.
Za ASEAN je, pak, NR Kina najznačajniji ekonomski partner, dok je za NR Kinu taj blok treći. ASEAN igra važnu ulogu i u spoljnoj politici NR Kine pa su 2015. predsednik Ši Đinping i premijer Li Kećijang posetili zemlje regiona. Peking želi da produbi saradnju sa ASEAN kroz inicijativu „Jedan posao jedan put“ i napreduje sa tim blokom u privrednoj, kulturnoj i drugoj saradnji.
Rasprostranjeno je mišljenje i da je ASEAN inspirisan delovanjem EU, drugog vodećeg svetskog integrativnog procesa. Političari i stručnjaci iz zemalja-članica odbijaju takvo poređenje i ističu da je rad na Zajednici ASEAN isključivo „jugoistočnoazijski put“. Radi se o donošenju odluka konsenzusom čiji tempo treba da odgovara svima, pri čemu se ne upliće u unutrašnje stvari država članica, a elastičnost u primeni kolektivnih sporazuma je vodeći princip. Moralno ubeđivanje, saradnja i učešće mogu da donesu pozitivne ishode, mada je za to potrebno više vremena, poručuju iz ASEAN.
Ponos iz Malezije i Mjanmara
U izjavama za Danas su iz ambasada Malezije i Mjanmara, članica ASEAN, koje su prethodne dve godine predsedavale integracijom, iskazali ponos i ukazali na značaj početka delovanja Zajednice i ECA. „Malezija je tokom 2015. doprinela ne samo uspešnoj primeni AEC, već i usvajanju Deklaracije o ASEAN 2025 – Zajedničko oblikovanje predstojećeg, vizije u narednih 10 godina“, kazao je otpravnik poslova ambasade Jubazlan Jusef. Iz Ambasade Mjanmara su podsetili da su tokom predsedavanja te države 2014, usvojeni dokumenti koji unapređuju poslovanje i podstiču veće privredne mogućnosti u regionu. „Uvereni smo da ćemo ostvariti Zajednicu u kojoj će koristi od ekonomske integracije biti ravnopravno podeljene među članicama ASEAN,“ navedeno je, pored ostalog, u saopštenju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
