Naprednjaci grade apartmane i pristanište na Lepenskom viru

Naime, ovo pristanište, zajedno sa apartmanima i drugom pozamašnom infrastrukturom, obuhvaćeno je i Planom regulacije arheološkog nalazišta Lepenski vir, koje je izradila Opština Majdanpek, a na koji su nevladine organizacije uložile niz prigovora jer kako navode predstavlja još jedan primer uništenja prirodnih resursa zarad komercijalnih interesa.

Sredinom maja Opština Majdanpek objavila je na javni uvid „Plan detaljne regulacije zaštićenog područja „Arheološkog lokaliteta – Lepenski vir“.

U ovom dokumentu navodi se da se na području Lepenskog vira planira izgradnja 16 kuća, etno apartmana, zatim vizitorskog centra, međunarodnog pristaništa te istraživačkog centra.

Kako se ističe, sve ovo treba da privuče nove turiste odnosno treba da stvori uslove da „sve više velikih turističkih brodova, sa svetskom turističkom i obrazovanom klijentelom, zastanu i ovde“. Pored plana, pristanište je našlo mesto I na plakatima SNS.

Nevladine organizacije sa kojima je Danas razgovarao, RERI i WWF Adria Serbia, koje su i uputile primedbe, međutim ističu da su postojeći zakoni potpuno zanemareni, zbog čega ovo područje od zaštićenog lako može da postane ugroženo.

– Izgleda da ljudi koji osmišljavaju te projekte stoje na potpuno drugoj strani vrednosti. Za njih kao da ne postoji javni već samo komercijalni interes. Uništavanje prirodnih resursa i uzurpacija javnih prostora su postali pravilo, a ne izuzetak u odnosu javnih vlasti prema javnom dobru. Najveći problem zapravo leži u tome što institucije koje bi trebalo da brane prirodne resurse i životnu sredinu štite privatne interese i takozvane investicije – navodi Mirko Popović, direktor RERI-ja.

Istovremeno, Goran Sekulić iz WWF Adria Srbija, objašnjava da Plan nije uopšte uzeo u obzir Zakon o zaštiti prirode i Zakon o nacionalnim parkovima, dva dokumenta koja određuju kako se sme postupati sa nacionalnim parkovima i zaštićenim područjima.

– Ovi zakoni zabranjuju bilo kakvu izgradnju u prvoj zoni zaštite, a planom je planirana i tu izgradnja nekih bunara. U drugoj zoni zaštite moguća je gradnja ali u veoma ograničenom obimu. Planom je međutim predviđeno da se zauzme gotovo ceo prostor iz druge zone zaštite – kaže Sekulić.

On takođe podseća da se na ovom području nalaze retke i ugrožene vrste biljaka, koje su prvi put opisane na Lepenskom viru i predstavljaju osnovni razlog zašto je ovaj lokalitet stavljen u režim prve zaštite.

– Nije potpuno jasno iz dokumenta kako su odredili zone zaštite ali je sigurno da će neke od ovih biljnih vrsta biti ugrožene – zaključuje Sekulić.

Predsednik opštine Majdampek Dragan Popović juče nije odgovorio na pitanja Danasa poslata mejlom o plakatu SNS koji najavljuje izgradnju pristaništa i prigovorima NVO.

Samo sedam odsto Srbije pod zaštitom

Ministarstvo za zaštitu životne sredine saopštilo je juče da je Srbija postala 137. članica Međuvladine naučno-političke platforme o biodiverzitetu i uslugama ekosistema. „Cilj Platforme je da ojača povezivanje nauke i politike u oblasti biološke raznovrsnosti i usluga ekosistema radi očuvanja i održivog korišćenja biološke raznovrsnosti, dugoročnog ljudskog blagostanja i održivog razvoja“, navelo je Ministarstvo. WWF Adria Srbija podsetio je međutim juče, kada se inače obeležavao Svetski dan zaštite životne sredine i Dan Nacionalnog parka Đerdap, da upravo izgradnja kakva se planira na Lepenskom viru ozbiljno ugrožava bidiverzitet. „U Srbiji se oko 7 odsto teritorije nalazi pod zaštitom, iako se naša zemlja Međunarodnom konvencijom o zaštiti biodiverziteta obavezala da će do 2020. godine taj procenat povećati na 17 odsto“, istakao je WWF.