Naprednjaci u klinču i zbog izbora direktora škola

Tako se u javnosti tumače dešavanja u dve osnovne škole – „Nada Matić“ u Užicu i „Leposavić“ u istoimenom mestu, upravo povodom konkursa za izbor rukovodilaca tih obrazovnih ustanova.

To što Ministarstvo prelazi preko mišljenja kolektiva i školskog odbora nije ni novina, ni protivzakonito, jer je izbor direktora isključiva nadležnost ministra prosvete. I po prethodnom zakonu, kada je direktora birao školski odbor, a ministar (samo) davao saglasnost na taj izbor, uticaj politike je bio ogroman. Sada još više, iako je „tvorac“ aktuelnog zakonskog rešenja, bivši ministar prosvete Mladen Šarčević, obećavao suprotno.

Mirjana Barać je na čelu OŠ „Leposavić“ bila osam godina. Na novom konkursu dobila je većinu glasova nastavničkog veća u odnosu na drugu kandidatkinju, a Školski odbor je takođe glasao u njenu korist. Umesto pozitivne odluke ministra, konkurs je poništen, uz obrazloženje da bi izbor bilo kog kandidata sa liste mogao da dovede u pitanje nesmetano funkcionisanje škole, a za v.d. direktora je izabrana protivkandidatkinja Mirjane Barać.

U razgovoru za Danas Barać tvrdi da ovde nije reč o sukobu različitih frakcija unutar SNS-a, čija je i sama članica, već da trpi pritisak lokalne vlasti. Demantuje naša nezvanična saznanja da je pozadina ovakve odluke ministra sukob interesa jer navodno u Školskom odboru sede njene dve kume. Kaže da je njen kum čovek koji nema nikakve veze sa školom u kojoj radi i da priča o kumama „ne pije vodu“.

– Da je to tačno, zašto bi lokalna samouprava donela rešenje o imenovanju članova Školskog odbora? Moja priča nema veze sa rodbinskim odnosima koliko sa pretnjama, ucenama i malverzavijama da se na svaki način zaobiđu zakonska pravila. Lokalna vlast se nije promenila, isti čovek je na čelu opštine kao i tokom mog mandata, tako da ne mogu da kažem da je ovde reč o unutarstranačkim prelomima. Sva tri člana Školskog odbora iz reda lokalne samouprave su glasala protiv mene, iz toga se jasno vidi šta je u pitanju – kaže Barać.

Upućeni tvrde da su dešavanja pri izboru direktora u užičkoj OŠ „Nada Matić“ klasičan primer sukoba frakcija unutar lokalnog odbora SNS, jer su obe kandidatkinje koje su se prijavile na konkurs članice vladajuće stranke.

Branislava Jovičić, koja je bila na čelu te škole u prethodne četiri godine je na novom konkursu dobila ubedljivu podršku Nastavničkog veća, kao i većinu glasova Školskog odbora. Konkursna komisija je konstatovala da druga kandidatkinja ne ispunjava zakonske uslove. Kako je Jovičić nedavno mandat istekao, a do tog trenutka nije dobila rešenje o reizboru, očekivalo se imenovanje vršioca dužnosti direktora, zbog čega su zaposleni u ovoj školi protestovali, tražeći da ministar Branko Ružić ispoštuje volju kolektiva. U petak je ipak stiglo rešenje ministra koji je Jovičić potpisao još jedan mandat.

Komentarišući spekulacije da je iza njene protivkandidatkinje stajala gradska vlast i SNS, gradski većnik za društvene delatnosti Ratko Trmčić je rekao da je i Jovičić „pre četiri godine došla po političkoj liniji kao član SNS i da je po tom osnovu i postavljena“. Nastavnica koja je u to vreme radila u ovoj školi potvrđuje za Danas da je Branislava Jovičić izabrana kao kadar SNS i da je lokalna vlast izvršila pritisak na Školski odbor, iako je većinu glasova kolektiva dobio tadašnji direktor Mladenko Anđelić.

Jovičić ove navode odbacuje kao netačne, a na pitanje Danasa da li je pozadina cele priče sukob užičkih naprednjaka, odgovara:

– Kolektiv OŠ „Nada Matić“ je želeo mene. A neko drugi je želeo tog kandidata koji nije ispunjavao uslove konkursa. A što se tiče mog prvog mandata, nije mene doveo SNS nego me je Školski odbor jednoglasno izabrao, jer je u to vreme bio nadležan za izbor direktora – kaže Jovičić.

Nezvanično se pominje da se ova užička osmoletka našla „na radaru“ lokalne vlasti jer se na jesen očekuje otvaranje više radnih mesta pošto deo zaposlenih ide u penziju. A upravo je zapošljavanje jedan od ključnih razloga zašto se izbori za direktore škola dešavaju pod budnim okom politike.

Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine, kaže za Danas da su naprednjaci „sve uzeli pod svoje“, pa ga ne čudi što se na konkursima za direktore pojavljuje više kandidata, a svi imaju podršku iste političke stranke.

– Ovde je problem zakon. Da li je on validan i sprovodiv i da li ministar, ko god on bio, može da poznaje svih 1.700 direktora škola u Srbiji? Dodatni problem je što je u izbor direktora u Vojvodini uključen Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje pa se desi da se u fioci te institucije slučajno izgubi dokumentacija, ne ode ministru, sačeka se da direktoru istekne mandat i onda pokrajinski sekretar imenuje vršioca dužnosti direktora – navodi Kokot.

Milan Jevtić, sindikalista iz Kragujevca, kaže da su sindikati ukazivali na sporno zakonsko rešenje bivšem ministru Šarčeviću.

– Sve se svodi na mišljenje o kandidatima koje se formalno pribavlja preko proširenog nastavničkog veća i školskog odbora, a neformalno od školske uprave i lokalnog rukovodstva. Očigledno da je stav lokalnih koordinatora stanke važniji – navodi Jevtić za Danas.

Na naš komentar da je i prethodni zakon omogućavao upliv politike i da se retko dešavalo da prođe kandida koji nije po volji vlasti na lokalu, Dušan Kokot kaže da je upravo to pokušano da se reši novim zakonom, ali je on izazvao još veće probleme. Jevtić, međutim, smatra da je staro rešenje ipak obezbeđivalo balans i da se dešavalo da članovi školskog odbora iz reda roditelja i nastavnika preglasaju predstavnike lokalne samouprave. Jevtić nema dilemu da su naše škole politizovane, ali dodaje da se neki direktori trude da ne ulaze u politički aktivizam, iako su formalno članovi stranke. To može da bude obrazloženje zašto ih zamenjuju podobnijim kandidatima.

Na pitanje zašto bi se država, kao osnivač obrazovnih ustanova, odrekla prava da bira direktore, Kokot odgovara da je „škola javna i pripada svima, a ne onome ko je na vlasti“. Jevtić dodaje da su zaposleni i roditelji mnogo više zainteresovani za ovu temu.

– Škole su manje-više već na tržištu. Mi se borimo da imamo što više učenika i što veći broj odeljenja, na taj način se obezbeđuje ispunjavanje CENUS za pomoćno osoblje. Dakle, čuva se posao i tetkicama i nastavnicima, jer od broja upisanih učenika zavisi da li će nastavnici imati normu. Ako direktor uspešno vodi kolektiv ta škola napreduje i postiže rezultate, a onda će je i roditelji prepoznati kao mesto gde se dobro radi i tamo će upisivati svoju decu. Ukoliko u školi vlada haos i javašluk to sigurno neće biti opredeljujuće za roditelje. I zaposlenima nije u interesu da rade u takvoj atmosferi. Zašto je državu briga da li se deca upisuju u jednu ili drugu školu? Njoj je svejedno, ali je interes kolektiva da unapredi školu u kojoj radi i zato je i pitanje ko će rukovoditi za njih značajno – objašnjava Jevtić.

Sagovornici Danasa se slažu da mišljenje nastavnika u proceduri izbora direktora mora imati veći uticaj.

– Po meni niko ne bi trebalo da dobije drugi mandat ako ga nije podržao kolektiv nakon četiri godine. Sada imate slučajeve da direktor dobije pet odsto glasova kolektiva i opet prođe, Na kraju krajeva, direktori treba da predstavljaju ispostavu škole u lokalnim samoupravama, a mi smo danas došli u situaciju da reka teče pogrešnim tokom. Oni su postali ispostava lokalnih samouprava i stranaka u školama – navodi Kokot.

Na naš komentar da neki direktori zapošljavanjem „kupuju“ glasove dela kolektiva, on odgovora da „nema dobrog zakona za loše ljude“. Ko treba da bira direktore za Kokota je „teško pitanje“ o kojem bi valjalo voditi široku javna raspravu, ali je uveren da idealnog rešenje nema. Jevtić pak smatra da je prethodno zakonsko rešenje u datim okolnostima svakako bolje od sadašnjeg.

Isplatiti pomoć zaposlenima u predškolstvu

Sindikati predškolstva traže od Vlade Srbije da se zaposlenima u predškolskim ustanovama dodeli novčana pomoć iz republičkog budžeta, pošto i ovaj put nisu izuzeti od rada, iako je epidemiološka situacija sve gora. Oni su zatražili da se dozvoli dolazak u vrtiće samo dece čiji su roditelji, staratelji i drugi zakonski zastupnici u ovom trenutku radno angažovani.