Žarko Trebješanin: Naprednjačka vlast veliča društveni „talog“

A čovek je političko biće i mora da reaguje na toliki sunovrat društva u kojem živi. Neko to shvata, neko ne shvata, ima onih koji kažu kako se „ne bave politikom“, i ja bih to razumeo da živimo u Švedskoj ili u Norveškoj, ili da je njima lagodno. A nije, kao i većini jako im je teško, sve im je već prekipelo i jedva preživljavaju, jer smo sa ovom vlašću stigli u opasan tunel. Zato je sada jako važno da se lično angažuju svi ljudi koji na svojoj koži osećaju posledice pogubne politike koja traje već deset godina, i da se izjasne protiv nje. Aprilski izbori su velika šansa da oduzmemo vlast ljudima koji su nas unazadili, i ne smemo je propustiti. Svako od nas bi morao da bude svestan da upravo on bira i svoju, i budućnost svoje porodice i svoje zemlje, jer niko drugi ne može da promeni naše živote osim mi sami, i da više ne smemo da čekamo da SNS vlast kao trula kruška padne sama od sebe – kaže za Danas Žarko Trebješanin, objašnjavajući razloge zbog kojih se politički angažovao.

Jedan od naših najuglednijih psihologa i univerzitetskih profesora deo je stručnog tima profesora Vladete Jankovića, kandidata za gradonačelnika, nosioca liste Ujedinjeni za pobedu Beograda (Stranka slobode i pravde, Pokret slobodnih građana, Demokratska stranka i Narodna stranka), na izborima 3. aprila. Trebješanin je na ovoj listi kandidat za narodnog poslanika koji će biti zadužen za oblast obrazovanja, kulture i medija.

* Kako se kao tim Ujedinjeni za pobedu Beograda pripremate za izbornu borbu, znajući da je pred vama ogromna mašinerija SNS i njenog lidera, još agresivnija i beskrupuloznija zbog ogromnog nezadovoljstva građana?

– Razgovarao sam sa mnogo naših sugrađana, ogromna većina mi je rekla da ne zna kako bi mogla da podnese još jedan mandat Gorana Vesića i ove vlasti. Ali, najvažnije je ohrabriti ljude da oni zaista imaju moć da oteraju ovu nakaradnu vlast, jer već godinama vlada jedno pogubno uverenje da su svi izbori „gotova stvar“. Imamo iskustva i znamo, nažalost, da su ti presvučeni radikali okupljeni u SNS spremni na svaku prljavu igru, da su veliki maheri u obmani, da imaju svoje esesovske trupe i mašineriju koja počiva na populizmu, korupciji, kriminalu, lažima, zastrašivanju građana. Mi smo valjda jedina zemlja u svetu u kojoj predsednik izigrava dobrotvora, tako što nas javno plaća našim sopstvenim parama da glasamo za njega! Ja nisam čuo da se to ikada negde dogodilo, osim kod nas. Biće, dakle, ucena na radnim mestima, pretnji, krađa, crnih džipova bez tablica i svega onoga što već znamo. Ali, bez obzira na taj arsenal i medije koje ima, verujem da SNS u Beogradu ima namanje šanse da pobedi, i da će mu birači tu presiju uzvratiti efektom bumeranga.

* Znači li to da su Beograđani blizu toga da 3. april bude dan odlazeće vlasti SNS i njenih „trupa“?

– Ova vlast sigurno odlazi iz Beograda, samo je važno da se ljudi okupe, ohrabre, i da svako u svom domenu uradi koliko može. Možda Beograđanima ne treba previše da se objašnjava šta se dogodilo sa našim gradom, dovoljno je da prošetaju od Kalemegdana, preko Trga Republike, do Slavije, železničke stanice i Beograda na vodi, jer su tu najvidliviji simboli ove nakaradne vlasti, da ne govorimo i o onim ključnim oblastima u našem društvu koje su uništene. Mi koji smo okupljeni oko kandidature Vladete Jankovića i liste Ujedinjeni za pobedu Beograda, spremni smo da se 3. aprila smanji svaka mogućnost SNS za izbornu krađu. Za razliku od drugih mesta u Srbiji, imaćemo ljude na svim novoima koji će kontrolisati izborni proces.

* Koliko je situacija danas drugačija nego prethodnih godina, i da li ta korupcija građana njihovim parama može bitnije da utiče na ishod izbora?

– Vlast je već nervozna, suočila se sa protestima građana širom Srbije, sa meštanima Nedeljica i okoline Jadra koji ne daju baš tako lako da im se oduzme zemlja i da im dođe Rio Tinto, sa blokadom puteva, sa hrabrošću i energijom ljudi svih generacija, kao i sa brojnim javnim ličnostima i umetnicima spremnih da pomognu u borbi za drugačiju Srbiju. Vlast nije više baš tako sigurna u pobedu, a taj gubitnički impuls SNS biće sve jači kako se izbori budu približavali. Snažno će se osetiti u atmosferi Beograda, nadam se i čitave Srbije, a kad kamenje počne da se kotrlja onda ide po inerciji, nezaustavljivo je. Drago mi je što učestvujem u tome kao deo ekipe Vladete Jankovića. Beogradu je zaista potrebno da se iz korena preporodi i vrati samom sebi. Verujem u taj duh Beograda koji ima nešto mladalačko i sposobno da se obnovi i transformiše, i da će ti rezultati, i spoljašnji i unutrašnji, biti vidljivi posle 3. aprila, kad građani oteraju ovu vlast. A siguran sam da hoće.

* Bili ste član Upravnog odbora RTS u jednom periodu demokratske vlasti. Koliko je i Javni servis danas simbol ove autokratske politike koja je zarobila sve institucije i poništila zakone, i gde je njegova odgovornost u svemu tome?

– RTS kao Javni servis, po definiciji, pripada svim građanima, jer ga oni finansiraju iz svojih džepova, i dužan je da pravovremeno i u potpunosti obaveštava o svim događajima, i daje sve informacije koje su od javnog značaja. Svaki građanin Srbije ima zakonsko pravo da sazna istinu, jer kako ćete vi sutra da glasate na političkim izborima i da odaberete opciju koju vi smatrate najboljom, što je vaše ustavno pravo, ako nemate pravu informaciju šta birate. Ali, kao i u tabloidima, i u ostalim privatnim televizijama sa nacionalnom frekvencijom koje na najprostačkiji način prikazuju jednu karikaturu naše stvarnosti afirmišući ovu vlast, to isto čini i Javni servis, samo je pročišćeniji i suptilniji. I RTS građanima daje tu isfabrikovanu sliku i lažan izbor između onih koji tvrde da Srbija napreduje više nego ikad u svojoj istoriji, da smo u svim oblastima ispred Evrope i da je naša privreda postigla nezapamćene uspehe, dok svi ostali hoće da upropaste Srbiju. I sve to emituje dok se ispred njegove zgrade odvijaju građanski protesti zbog lažnog izveštavanja, a o tome u vestima RTS nema nikakve informacije, ili se pojavi posle nekoliko dana, bez slike, u nekoliko sekundi, toliko skraćena da gledaoci i ne shvate o čemu se radi. Javni servis je toliko u rukama vlasti da čak nije hteo da emituje ni spot protiv Rio Tinta koji je plaćen, i koji je bio dužan da emituje. Da je ovo zaista pravna država, a ne privatno gazdinstvo Vučića i njegove vlasti, građani bi mogli da tuže RTS jer im uskraćuje pravo na informisanje, i dobili bi taj spor, tako da je njegova odgovornost u svemu onome što nam se događa najveća u odnosu na sve ostale medijske kuće.

Naravno, neko će reći da ima lažnog i tabloidnog izveštavanja i u Engleskoj, Nemačkoj, Americi, ali oni imaju advokate koji prvo izračunaju dobit – da li im se isplati da objave neku laž i da li će imati zaradu kad plate ogromnu kaznu, jer zakoni u tim zemljama funkcionišu. Ovde su kazne simbolične, minimalne, a vi nanosite ogromnu štetu nekom čoveku koga možete da uništite, i građanima kojima uskraćujete pravo na istinu.

* Da li su ljudi u Srbiji svesni šta se događa sa društvom u kojem se njegova elita satanizuje posredstvom prodržavnih medija?

– Najgori vid populizma je kad vlast o eliti jedne zemlje govori kao o nečemu što je negativno, što je od prilike nepoželjno u društvu, i što treba eliminisati iz javnog života. A elita, po definiciji, upravo služi kao uzor koji podstiče ljude, posebno mlade generacije, da postižu najviše vrednosti u raznim oblastima, i da idu ka najvišim duhovnim i moralnim ciljevima. Kod nas je, međutim, sve dovedeno do besmisla i do jedne travestije – ovde vlast sprovodi jednu apsolutno gebelovsku kampanju protiv ljudi koji su u raznim profesijama elita ove zemlje, najbeskrupulozniji i najprimitivniji masakr u javnosti, i to je nešto što je zaista samo dno populizma. Ima danas populizma u Evropi, ali ne ovakvog – da jedna vlast veliča ono što je društveni talog, što su prevaranti i kriminogeni ljudi, a da sve one koji su na vrhu po svom obrazovanju, struci, moralu, provlači kroz najstrašnije blato. Mislim da samo ovde nad jednim rediteljem poput Gorana Markovića može da se sprovodi takav medijski linč, a sada i sa profesorom Vladetom Jankovićem, generalom Zdravkom Ponošom, kandidatom za predsednika Srbije, koji je branio ovu zemlju, i nad svim ostalim političkim oponentima ove vlasti koji su elita Srbije. Zato ljude koji su vrhunski profesionalci u svojim zanimanjima gotovo da više ne možemo da vidimo u javnosti, nema ih na RTS koji je dostupan najširem gledalištu, jer znaju da ih tamo čeka medijski linč ukoliko ne podržavaju vlast koja nas je uništila i nemaju reči hvale za Vučića.

* Za kraj, koliko bi vaša pobeda u Beogradu mogla da se prelije na ostatak Srbije, koji je u daleko većem siromaštvu, i gde lokalni moćnici odlučuju o sudbinama čitavih porodica?

– Sve je oduvek kretalo iz Beograda, svaki građanski bunt i pobuna, a onda se širilo dalje. I prve studentske demonstracije 1990-ih godina, i masovni protesti građana zbog izborne krađe 1996/97, koji su se sa beogradskih ulica prelili na sva veća mesta u zemlji. To je bila jedna neverovatna, fantastična energija, proizašla iz želja ljudi da žive u normalnoj državi i društvu. Takva energija nam je potrebna sada, samo da krene, i sve će biti završeno sa pobedom. A krenuće, ja je već osećam. Mislim da je ovoj vlasti odzvonilo, i ako SNS gleda neka ozbiljna istraživanja i sama će se uveriti u to. Ne može niko, ma koliki maher bio u obmani, baš toliko dugo da nam vređa zdrav razum i da prisiljava ljude da veruju u ono što on naredi, a što realno ne postoji, jer je to ponižavajuće. Čestit čovek lakše podnosi siromaštvo nego poniženje, konstantno poniženje mogu da izdrže oni koji kroz to trpljenje ostvaruju neke velike interese, kao što su ljudi okupljeni oko AV, koje on takođe ponižava.

Masovna hipnoza

* Kao psiholog, da li biste mogli da date „dijagnozu“ sadašnjeg saziva parlamenta, u kojem poslanici ne znaju ništa drugo da kažu sem da neprestano ponavljaju hvalospeve „svevišnjem“ kao neku mantru, i šta biste rekli o mentalnom profilu čoveka kome su očigledno potrebne te pohvale kad na njima toliko insistira?

– Ne bih hteo da to svedem samo na psihologizam, jer ono što je evidentno jeste jedan veliki i ključni problem našeg društva. Suština je u tome što dosta ljudi ovde nema čak ni elementarnu političku pismenost. Garantujem da bi rezultati neke ankete o tome koliko mesta ima skupština i šta je njen zadatak, ili šta je zadatak predsednika države i koja su njegova ovlašćenja, bili katastrofalni. Zato mi ovde imamo simulaciju izbora koju je ova vlast dovela gotovo do savršenstva, jer ljudima koji su politički nepismeni možete da manipulišete koliko hoćete, i da im prodajete maglu kakvu želite. Ne bih voleo da izgleda da ja sada optužujem te ljude, jer nisu oni krivi što su politički nepismeni, a vlast, umesto da ih obrazuje da znaju šta je skupština i šta biraju na izborima, ona im daje najgluplje, najprimitivnije i najagresivnije rijaliti programe, i to nije nimalo slučajno. To se u psihologija zove masovna hipnoza, i to je projekat ove vlasti da ljude učini što nepismenijim, neobrazovanijim, primitivnijim i agresivnijim. Vlast im daje uzore koji su ništavni, koji su čak kriminogeni, asocijalni tipovi, u tim programima svako svakoga vređa najopskurnijim, najagresivnijim rečnikom, tu nema razgovora, i iz rijaliti programa ih preliva na političku scenu, u javni život. Na sličan način se i vlast ponaša prema svojim političkim protivnicama i svim ostalim mislećim ljudima koji znaju o čemu se tu radi, i taj rečnik i način ponašanja vidimo i u parlamentu. Kako onda možete da očekujete drugačije biračko telo? Mi imamo visoke predstavnike ove vlasti, poput Ane Brnabić, koji gostuju u brojnim TV emisijama i čiji nastupi takođe izgledaju kao rijaliti programi. Ona je stalno gost u Hit tvitu, a ja namerno pogledam da vidim kako to izgleda. To je isti rijaliti rečnik kojim se vređaju naši istaknuti ljudi, elita. Da li uopšte možete da zamislite državu koja ima premijerku koja ide u rijaliti program maltene iz nedelje u nedelju, da pravi cirkus, da učestvuje u nečemu tako prostačkom? I zaista, samo što se taj Hit tvit završi, na toj televiziji počinje Zadruga, što znači da imamo Zadrugu 1, Zadrugu 2, a to je zaista nešto apsolutno nenormalno.