„Naprednjake ne zanima istorija Beograda, već samo kvadrati“

Velelepno predratno zdanje u Ulici kralja Milutina 54, donedavno je bilo pod zaštitom gradskog Zavoda za spomenike, kao dobro od istorijske važnosti, ali je ta zaštita u međuvremenu istekla.

Ostalo je nejasno zašto ta zgrada nije ponovo stavljena pod zaštitu institucija i kako je Zavod dozvolio da o njenoj sudbini, kao i mnogih drugih ranije, odlučuje privatni vlasnik.

Indikativno je, međutim, da je javnost za planove saznala tek poslednjeg dana javnog uvida, kada je već bilo kasno da se bilo šta uradi, upozoravaju iz Gradskog odbora Stranke Slobode i pravde (SSP).

Zgradu bivšeg Hotela Dom u novembru prošle godine kupila je firma Ramid, na licitaciji za 4,1 milion evra.

Tu firmu, u trenutku kupovine hotela, u suvlasništvu sa po 50 odsto udela, vode LJiljana Božović, žena biznismena sa Kosova Zvonka Veselinovića i Bojana Tomašević, žena Vladimira Tomaševića, jednog od vlasnika Mocart kladionica, pisali su tada beogradski mediji.

– Hotel Dom je izgrađen 1929. i zgrada je pripadala zaštićenoj celini Zapadni Vračar, kako je bilo sve do decembra 2020. godine, kada je zaštita istekla. Slučajno ili ne, mesec dana ranije je Grad prodaje privatnoj firmi. Interesantno je da je Grad Beograd, na svom sajtu u septembru 2021. objavio oglas da građani mogu da daju svoje primedbe na urbanistički projekat. Međutim, na linku ka dokumentu nije bilo ničega, Ova vlast je, da bi zavarala naum investitora, urbanistički projekat objavila samo dan pred istek roka za primedbe, 20. septembra. Do poslednjeg momenta se krilo da se po tom projektu planira rušenje starog objekta i zidanje nove desetospratnice, navodi Mila Popović predsednica Gradskog odbora SSP.

Ona dodaje da je 17 dana nakom kupovine te zgrade, Veselinovićeva supruga izašla iz vlasništva firme Ramid, te da je uzrok možda i „prašina koja se digla u medijima“, ali da to ne znači da su i njihove poslovne veze prekinute.

– Tako, po već ustaljenoj i razrađenoj šemi, gde su svi uvezani, Grad rasprodaje svoju, odnosno imovinu građana, investitori bliski vlasti ruše i grade šta i gde hoće, dobijaju potrebne dozvole, gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture okreće glavu i neće ništa da uradi, bilo da je zgrada pod zaštitom ili je ona istekla. Građevinska inspekcija ne izlazi na teren i ne prati da li investitori grade po građevinskoj dozvoli, pa tako imamo situaciju da niknu dva sprata više, da izađu iz gabarita i slično, ili u najboljem slučaju izađu na teren, formalno zatvore gradilište, i više se ne pojave. Za to vreme Beograd kakav pamtimo polako nestaje. Za ovu gradsku vlast između kulture, tradicije i atraktivnih kvadrata, jasno je da dileme nema. Vladaju korupcija, nemar, nesposobnost i nezainteresovanost za Beograd i Beograđane, njih ni istorija ni kultura ni tradicija ne zanimaju. NJih zanimaju samo atraktivni kvadrati, zanima ih samo da ustupe svojim investitorima privlačne i skupe lokacije, navodi Popović.

Ona podseća da se isti slučaj dogodio i pre tri nedelje, kada je javnost uzburkalo rušenje vile u Ulici Nikolaja Krasnova 4, nakon što je tom zdanju istekla zaštita.

– Postavlja se pitanje zašto Zavod nije reagovao nakon isteka zaštite te zgrade, već dozvolio da istorijski i kulturno bitan objekat, opet u zaštićenoj zoni grada, bude srušen. U to vreme direktorka Zavoda Olivera Vučković sama je izjavila „da se nada“ da će zaštita biti produžena i da će ta zgrada naredne godine biti opet pod štitom institucija. Zavod je taj koji može da odobri zaštitu, ali oni to jednostavno ne rade, svesno dozvole taj vakum period, i dopuste da, kao u ovom slučaju, investitor brže-bolje, istog momenta kada je zaštita istekla, dobije od opštine dozvolu za rušenje. Paradoksalno je da se još uvek ne zna šta će tamo da nikne, nema dozvole za gradnju, ali je bitno da je zgrada srušena, podseća Popović.

Ona navodi i primer situacije zgrade na uglu Višnjićeve i Cara Dušana, u takođe istorijski zaštićenoj zoni grada, gde je Zavod dao dozvolu da se restaurira postojeći objekat i nadogradi jedan deo.

Investitor je, međutim, srušio celu zgradu, bez sankcija.

– Podsetimo se i katastrofalne situacije na uglu Resavske i Mišarske, gde je direktorka Zavoda direktno sama potpisala uslove za gradnju, jer je smatrala da ima diskreciono pravo na to, priča Popović i dodaje da „Olivera Vučković ne radi svoj posao“ već radi u interesu funkcionera i njima bliskih investitora, ali i da to ne čudi jer je u pitanju ista osoba „koja je dozvolila da starleta slavi rođendan na Kalemegdanskoj tvrđavi“.

– A to je takođe zaštićeno područje, istočni Vračar i nije smelo da bude rušenja. Mediji su tada pisali da je firma koja gradi povezana sa sadašnjim ministrom finansija Sinišom Malim. To sve govori da je evidentno da investitori bliski vlasti kupuju gradske kvadrate. Često budzašto, Ovoj vlasti je mrsko sve što podseća na to da je Beograd postojao mnogo pre njih, pa su se nameračili da sruše pola „starog“ Beograda. I tako Beograd kakav pamtimo polako nestaje, a tome se može stati na put samo ako se smeni ova korumpirana, drska i bahata gradska vlast, zaključuje Popović.

Princip rada gradskih institucija potvrđuje i slučaj nadograđivanja vile u Topolskoj 19 na Vračaru, zbog čega građanska udruženja za očuvanje tog dela grada svake subote protestuju ispred opštinske zgrade.

Jednospratna predratna vila zaštićena je kao objekat od posebnog značaja i kao deo kulturno-istorijske celine Krunski venac, pa joj rušenje ne preti ali ni bilo kakve izmene bez striktne dozvole i uslova nadležnih institucija…

Međutim, to privatnog vlasnika nije sprečilo da otpočne nelegalnu nadogradnju dodatnih spratova na toj zgradi.

On je zatražio i dobio dozvolu za sanaciju krova, ali je već od prvih radova bilo jasno da se radnici neće zaustaviti samo na popravkama krovne konstrukcije.

Posle brojnih protesta građana i aktivista Udruženja Topolska, Društva za ulepšavanje Vračara i Društva za uređenje i ulepšavanje Krunskog venca, i gotovo nikakvih reakcija nadležnih, konačno je nedavno inspekcija zabranila dalje radove i zapečatila gradilište.

Prema rečima stanara, zatvaranje gradilišta je usledilo tek nakon trećeg izlaska inspekcije na teren, dok su prva dva puta inspektori čak konstatovali da „nema odstupanja od prvobitnog projekata“, iako je ono evidentno.

No, ni crvena traka nije sprečila investitora da nastavi da zida punom parom, a poslednjih nekoliko dana redakciji Danasa učestalo stižu snimci sa gradilišta na kojima se to i vidi.

Građani traže da se ovakvo bahatio kršenje zakona i inspekcijskih odluka kazni, kao i da se uvedu takvi propisi koji bi onemogućili ovakve slučajeve u budućnosti.

Kako oni navode, investitor ukopava i garažu, čime dovodi u opasnost temelje susedne zgrade, pa postoji bojazan da se ponovi slučaj rušenja u Vidovdanskoj ulici.

Iz udruženja predlažu i da se građevinska inspekcija vrati pod okrilje opština, jer su na ovaj način gradske inspekcije prebukirane poslom.

„Korupcija je očigledno moguća i na nivou grada, pa argument da su inspekcije centralizovane zbog njenog sprečavanja, ne drži vodu“, kaže jedna građanka.

Iz udruženja očekuju da nadležni pokrenu prekršajne postupke protiv svih odgovornih, dok će sami podneti krivične prijave protiv investitora, izvođača i nadzornog organa, jer je gradnja bez dozvole delo propisano Krivičnim zakonikom.

Kako dodaju, očekuju dalje postupanje nadležnih organa a nadaju se pozitivnom ishodu poput slučaja iz prakse u Krunskoj ulici, gde su prijave rešene pozitivno, a nelegalna nadogradnja srušena i zgrada vraćena u prvobitno stanje.

Dugo u poslu sa stanovima

Novi vlasnik zgrade, kompanija Ramid, u realizaciji ovog posla sarađivala je sa advokatom Igorom Isailovićem, poznatim po učešću u mnogim poslovima, predstavnika vlasti, pre svega vezanih za Sinišu Malog i Anu Brnabić, pisao je ranije CLS. Prema pisanju BIRN-a, ta firma već je vlasnik stambenog prostora, a prošle godine je prodavala 75 stanova (oko 7.000 kvadrata) u Učiteljskom naselju za 1.600 evra po kvadratu. Firma vuče korene od kompanije Bio organika koja se bavila preuzimanjem više stotina firmi koje su u blokadi ili posluju sa dugovima, a koja joj se na kraju i pripojila. Isailović je radio i na izmeni vlasničke strukture firme Inkop, kada su vlasništvo preuzeli Zvonko Veselinović i Milan Radojičić. Inače, Inkop ima četvrtinu udela u kompaniji Granit peščar, od koje je Grad Beograd nabavljao građevinski materijal za popločavanje i rekonstrukciju „četiri bulevara“, pisao je BIRN u istraživanju.