Upozoravajući na toksične posledice nacionalne i globalne krize, u čijem se odbrojavanju stiglo do poslednjih nedelju dana, predsednik Barak Obama zatražio je preksinoć od republikanske opozicije izbalansiran pristup kako bi se izbeglo da američki narod bude kolateralna žrtva politikantskog ratovanja u Vašingtonu. Apel je upućen u njegovoj dramatičnoj televizijskoj poruci naciji, na koju je samo par minuta kasnije odgovorio istim putem (i u istom vremenskom bloku od petnaestak minuta) njegov suparnički lider, kongresmen iz Ohaja Džon Bejner.
Njihovi govori potvrdili su procene da su dve strane ušle u poslednji krug višenedeljnih preganjanja udaljenije više nego ikad dosad. Obama je tim povodom u par navrata optužio republikance za odbijanje ikakvog kompromisa u traženju rezervi za umanjenje budžetskog deficita, ukazujući na njihovo beskompromisno odbijanje zahteva da se u traženju rezervi za neophodno popunjavanje državne kase poveća sadašnji nesrazmerno nizak porez na dobit multinacionalnih korporacija, kao i onih Amerikanaca koji godišnje zarađuju više od 250.000 dolara (jedan odsto stanovništva).
Blokiranje te reforme nameće kresanje nekih neophodnih programa, što će dodatno opteretiti najugroženije kategorije stanovništva. Oglušavanje o naše obaveze bilo bi krajnje neodgovorno, zaključio je predsednik, pozivajući Amerikance da pritiskom na svoje predstavnike u Kongresu spreče ozbiljnu ekonomsku krizu.
Žalosna je činjenica da je predsednik pre šest meseci tražio od nas blanko ček, a da to traži i danas. Od toga nema ništa, odgovorio je kongresmen Bejner na tu Obaminu poruku, odbijajući sve inicijative druge strane za sporazumni izlazak iz krize.
Time nastavljena rastuća neizvesnost oko mogućeg fiskalnog sunovrata vodeće ekonomske sile sveta – kombinovana sa sve izraženijim pritiskom na ovdašnju javnost i, uopšte, sa neminovnim pratećim posledicama širom globusa dovela je, inače, proteklih dana i do jedne paradoksalne situacije. Medijski odjeci neshvatljivog zločina jednog poremećenog monstruma iz Norveške, obnovljene sudske tužbe protiv doskorašnjeg direktora Međunarodnog monetarnog fonda zbog silovanja u Njujorku jedne hotelske sobarice iz Gvineje, sprovođenje novog zakona o legalizovanju gej brakova u državi Njujork kao i smrt jedne jedne zlosrećne britanske pop pevačice nakratko su potisnuli u drugi plan strepnje zbog mogućih posledica jedne ovdašnje sve izvesnije fiskalne i ekonomske krize sa potencijalno globalnim domašajem i krajnje neizvesnim posledicama.
Taj iznuđeni vikend intermeco, međutim, nije dugo potrajao. Predvodnici konfrontiranih demokrata i republikanaca, šef države Barak Obama i predsedavajući kongresnog Predstavničkog doma Džon Bejner maksimalno su (i pre TV duela u ponedeljak) intenzivirali svoju višenedeljnu borbu prsa u prsa oko puta i načina koji bi omogućio da se posle 2. avgusta probije zakonski limit predviđen za maksimalno zaduživanje SAD u inostranstvu.
U okviru te eskalacije, republikanska opozicija najavila je za danas glasanje u kongresnom Predstavničkom domu (gde ima solidnu većinu) o reformskom predlogu kojim bi se nacionalni dužnički limit povećao na sledećih godinu dana za nekih hiljadu milijardi dolara (jedan trilion), sa sadašnjih 12 i po hiljada milijardi. Poenta tog predloga je da se idućeg leta, što će reći nekoliko meseci pre Obaminog ponovnog pohoda na Belu kuću i izbora za novi sastav Kongresa cela ta priča o razmerama američkog zaduživanja u inostranstvu vrati na sadašnji početak, sa svim raspoloživim varijantama manipulisanja onima koji će 6. novembra 2012. odlučivati na biralištima o novoj izvršnoj i zakonodavnoj vlasti u Vašingtonu.
Obamine demokrate (koji imaju većinu u Senatu) predlažu podizanje plafona dužničkog zaduživanja za 2,7 triliona dolara u sledeće dve godine, uz značajno smanjivanje budžetskih troškova. Ta inicijativa obrazlaže se potrebom da se prevaziđe tekuća nacionalna kriza enormnih razmera i, istovremeno, omogući budućoj administraciji i Kongresu da, oslobođeni predizbornih kalkulacija, pokrenu proces dugoročnog oporavka nacionalne ekonomije.
Ono što je za demokrate u ovom predlogu najvažnije, kako je objasnio njihov lider u Senatu Hari Rid, to je da bi se pomenutih 2.700 milijardi dolara obezbedilo uštedama državnih i socijalnih troškova, bez povećanja poreskih stopa za kategoriju najimućnijih Amerikanaca (na čemu, inače, Obama i dalje insistira). Posebno mesto u tom projektu zauzima predlog ubrzanog smanjivanja, do konačnog eliminisanja, troškova tekućeg vojnog angažovanja u Iraku i Avganistanu sa ciljnim iznosom od hiljadu milijardi dolara u sledećih par godina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
